Dve godine nakon historijskog sporazuma o zaštiti prirode, delegati iz oko 200 zemalja okupljaju se na konferenciji o biodiverzitetu COP16, koja će se održati od 21. oktobra do 1. novembra u kolumbijskom gradu Kali. Ova konferencija dolazi nakon COP15 u Montrealu 2022. godine, koja je donela revolucionarni dogovor o zaštiti 30% planete do 2030. godine, suočavajući se sa izazovima zagađenja, degradacije i klimatskih promena.
Tokom COP16, učesnici će ocenjivati napredak postignut od prethodne konferencije i ispitati ispunjenje obećanja bogatih zemalja da će godišnje ulagati 30 milijardi dolara u pomoć zemljama u razvoju za očuvanje ekosistema. Kako je istaknuo Hugo-Marija Šali, vodeći pregovarač Evropske unije, cilj konferencije je da postane „zajednica prakse za implementaciju i finansiranje“ ekoloških inicijativa.
Kolumbija, koja se može pohvaliti jednim od najvećih biodiverziteta na svetu, ima ambiciju da preuzme vodeću ulogu u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i zaštiti prirode. „To je latinoamerički trenutak“, izjavila je kolumbijska ministarka životne sredine Susana Muhamad na sastanku UN-a u Njujorku.
Međutim, Kolumbija se suočava s ozbiljnim izazovima. Ilegalne plantaže koke i krčenje šuma su porasli nakon mirovnog sporazuma iz 2016. sa pobunjeničkom grupom FARC, što dodatno komplikuje borbu protiv klimatskih promena. Zemlja se suočila sa brojnim ubistvima aktivista za zaštitu životne sredine, a Global Witness je Kolumbiju proglasio zemljom sa najviše ubistava ovih aktivista u 2022. godini.
Iako COP16 možda neće doneti velike odluke, istraživači, poput Dilis Ro iz Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj, naglašavaju važnost ovog skupa kao prilike da se zemlje pokažu posvećenim očuvanju prirode. Sporazum postignut na COP15 je osnovan na cilju „30 sa 30“, koji teži da se do 2030. godine sačuva 30% kopnenih i morskih područja.
Prema Međuvladinoj platformi UN-a o biodiverzitetu, 70% globalnih ekosistema je već degradirano, što čini hitnu potrebu za delovanjem. Kolumbija ima zadatak da razvije „verodostojnu“ mapu puta za postizanje ciljeva postavljenih za 2030. godinu, s obzirom da je do sada samo 20 zemalja dostavilo ažurirane nacionalne strategije biodiverziteta.
Finansijska pomoć zemljama u razvoju ostaje daleko od obećanih iznosa. Do sada je novi fond dostigao samo 400 miliona dolara, što je tek delić potrebnih sredstava. U Kaliju se očekuje da zemlje u razvoju budu glasne u traženju dodatne pomoći od razvijenih zemalja, dok će bogate zemlje poput Kine biti pozvane da preuzmu odgovornost.
Konferencija u Kolumbiji je ključni korak u proceni napretka ka održivom razvoju i očuvanju biodiverziteta, sa naglaskom na važnost međunarodne saradnje i transparentnosti u finansiranju ekoloških inicijativa.
