Lideri NATO-a okupili su se sledeće nedelje u Viljnusu sa ciljem da prevaziđu podele oko nastojanja Ukrajine za put ka članstvu i okončaju blokadu Turske da se Švedska pridruži transatlantskom vojnom savezu.
S obzirom da rat u Ukrajini i dalje baca tamnu senku na Evropu, samit u litvanskoj prestonici sledećeg utorka i srede će čuvati raketne baterije „Patriot“ iz Nemačke, borbeni avioni i snage iz 17 zemalja.
Američki predsednik Džo Bajden, turski predsednik Tajip Erdogan, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Riši Sunak biće među 31 liderom NATO koji će prisustvovati samitu u maloj baltičkoj državi.
Očekuje se da će prisustvovati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji će tražiti da Ukrajina bude primljena u NATO ubrzo nakon završetka rata izazvanog invazijom Rusije.
„Govorimo o jasnom signalu, nekim konkretnim stvarima u pravcu poziva“, rekao je Zelenski tokom posete Pragu u četvrtak. „Potrebna nam je ova motivacija.
Članice NATO-a u istočnoj Evropi izrazile su snažnu podršku stavu Ukrajine, tvrdeći da je stavljanje Kijeva pod okrilje kolektivne bezbednosti alijanse najbolji način da se spreči novi rat odvraćanjem Rusije od ponovnog napada.
Ali drugi, kao što su Sjedinjene Države i Nemačka, bili su mnogo oprezniji, oprezniji od bilo kakvog poteza za koji se plaše da bi mogao da uvuče NATO u direktan sukob sa Rusijom, što bi potencijalno izazvalo globalni rat.
„Očekujem da naši lideri potvrde da će Ukrajina postati članica NATO-a i da se ujedine u tome kako da približe Ukrajinu njenom cilju“, rekao je u petak generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, čiji je mandat produžen za godinu dana uoči samita.
Očekuje se da će NATO na samitu predstaviti paket podrške Ukrajini, uključujući unapređeno telo za saradnju, Savet NATO-Ukrajina i paket nesmrtonosne vojne pomoći za pomoć kijevskim oružanim snagama da se reformišu i dostignu standarde NATO-a.
Ali Zelenski je insistirao da Ukrajina takođe želi uveravanja o članstvu koja prevazilaze nejasno obećanje, dato u Bukureštu 2008, da će Ukrajina postati članica alijanse.
Pregovarači pokušavaju da pronađu jezik prihvatljiv za sve članice NATO-a za završnu deklaraciju samita, ali nisu finalizirali tekst do petka, prema diplomatama.
„Uveren sam da ćemo pronaći jedinstven način… da se pozabavimo specifičnim pitanjem članstva“, rekao je Stoltenberg.
Jedna od opcija o kojoj se raspravlja bila bi da se proglasi da bi Ukrajina mogla preskočiti proceduru koju koriste mnoge zemlje da postanu članice NATO-a, poznatu kao Akcioni plan za članstvo (MAP).
Neke velike zemlje NATO-a, poput Sjedinjenih Država, Nemačke, Francuske i Britanije, vode paralelne razgovore o obezbeđivanju dugoročnih bezbednosnih obaveza Ukrajini, fokusirajući se na obećanja da će nastaviti da snabdevaju oružjem i municijom.
Prema zvaničnicima, nije bilo jasno da li će deklaracija koja treba da posluži kao osnova za ova uveravanja biti dogovorena pre samita.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru prošle godine revitalizirala je NATO, Organizaciju Sjevernoatlantskog pakta, osnovanu 1949. za odvraćanje i odbranu od Sovjetskog Saveza.
Invazija je podstakla Finsku i Švedsku da napuste decenije vojnog nesvrstavanja i podnesu zahtev za ulazak u NATO. Finska će u Viljnusu prisustvovati svom prvom samitu NATO kao članica. Ali pridruživanje Švedske je zadržala Turska.
Turska optužuje Švedsku da nije učinila dovoljno na suzbijanju kurdskih militanata, ali Stokholm kaže da je ispunila svoje obaveze prema sporazumu sa Ankarom – stav koji podržava Stoltenberg.
U Istanbulu, Erdogan je u petak rekao, tanko prikrivenim pominjući Švedsku da Turska neće verovati zemlji u kojoj se nalaze „teroristi“, dodajući da će na samitu usvojiti „bilo koju odluku koja je povoljna“ za Ankaru.
U obraćanju na univerzitetu, Erdogan je rekao da je Turska uvek podržavala politiku „otvorenih vrata“ NATO-a, „ali nismo oklevali da pokažemo svoj stav protiv onih koji skrivaju teroriste“.
Uoči samita, Stoltenberg će ugostiti Erdogana i švedskog premijera Ulfa Kristersona na razgovorima kako bi pokušali da prevaziđu razlike.
Na samitu se takođe očekuje da će se lideri NATO-a složiti da svi treba da potroše najmanje 2% nacionalnog BDP-a na odbranu – što je nadogradnja u odnosu na obećanje iz 2014. da će se pomeriti ka tom broju.
Trenutno, samo 11 od 31 članice NATO-a ispunjava cilj.
Od lidera se takođe očekuje da potpišu prve sveobuhvatne vojne planove NATO-a od kraja Hladnog rata za odbranu od bilo kakvog napada Rusije, postavljajući detaljne zadatke i zahteve za snage širom alijanse.
Turska takođe odlaže usvajanje planova o nazivima koji se koriste za neke geografske lokacije – što odražava dugotrajne sporove sa Grčkom i Kiprom – ali zvaničnici kažu da su uvereni da će planovi biti odobreni u Vilnjusu.
Lideri NATO-a će se takođe sastati sa kolegama iz Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda dok Vašington vrši pritisak na alijansu da igra veću ulogu u suprotstavljanju Kini.
