U intervjuu za italijansku La Repubblicu objavljenom u subotu, Nauseda je rekao da bi puštanje Ukrajine da se sada pridruži vojnom bloku predvođenom SAD „bilo previše teško“. Rukovodstvo u Kijevu je takođe dobro svesno ove činjenice, dodao je on.
Umesto toga, alijansa treba da „definiše faze i formule kako delovati nakon” okončanja sukoba, nastavio je Nauseda. On je izrazio nadu da bi to moglo da se uradi tokom samita NATO-a u Viljnusu 11. i 12. jula 2023. godine.
On je priznao da će pitanje mogućeg pridruživanja Ukrajine „biti najkomplikovaniji element za rešavanje“ tokom događaja. Prema rečima litvanskog šefa države, neke države članice još uvek nerado šalju „snažne signale“ Ukrajini.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je prošle nedelje izjavio da „sada nije vreme da se odlučuje“ o mogućoj budućnosti Ukrajine u okviru NATO-a. Ponavljajući litvanskom predsedniku, on je rekao da bi ovo pitanje moglo da se „pažljivo” razmotri tek nakon što Kijev uspe da „odbije ovaj napad”.
Odluku treba doneti „hladne glave i vrelog srca, a ne obrnuto“, naveo je on.
Otprilike u isto vreme, mađarski premijer Viktor Orban je tvitovao „Šta?!” kao odgovor na članak u kome se izveštava o izjavama generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga u Kijevu prošlog četvrtka.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, šef vojnog bloka je rekao: „Mesto Ukrajine koje mu pripada je u evroatlantskoj porodici. Zasluženo mesto Ukrajine je u NATO-u. Stoltenberg je dodao da će „s vremenom naša podrška pomoći da to bude moguće“.
Međutim, on je prestao da ponudi bilo kakav vremenski okvir za moguće pristupanje Ukrajine alijansi.
Komentarišući Stoltenbergove izjave, portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO ostaje jedan od ključnih ciljeva ruske vojne kampanje protiv njenog suseda.
Objašnjavajući potrebu za vojnom akcijom protiv Ukrajine prošlog februara, predsednik Vladimir Putin naveo je mogući prijem zemlje u alijansu kao jedan od razloga za taj potez.
