Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da će Vašington ostati fokusiran na Kinu kao najozbiljniju pretnju međunarodnom poretku uprkos invaziji Rusije na Ukrajinu.
U prvoj širokoj artikulaciji politike Bajdenove administracije prema Pekingu, Blinken je rekao da je Kina jedina zemlja koja ima nameru i sposobnost da preoblikuje međunarodni poredak i da to čini na način koji bi potkopao globalnu stabilnost.
„Vizija Pekinga bi nas udaljila od univerzalnih vrednosti koje su održale veliki deo svetskog napretka u poslednjih 75 godina“, rekao je Blinken u Azijskom društvu u Vašingtonu.
„Pod predsednikom Sijem, vladajuća kineska Komunistička partija postala je represivnija kod kuće i agresivnija u inostranstvu“, rekao je on.
Blinkenov govor usledio je u trenutku kada su odnosi SAD i Kine u najgorim uslovima otkako su dve zemlje normalizovali diplomatske odnose 1979. Poslednjih meseci, veze su zategnute zbog odbijanja Pekinga da osudi invaziju Moskve na Ukrajinu i zbog njenih sve većih vojnih veza sa Rusijom. Ove nedelje kineski i ruski nuklearni bombarderi leteli su zajedno iznad Japanskog mora dok je američki predsednik Džo Bajden boravio u Tokiju.
„Odbrana Pekinga od rata predsednika Putina za brisanje suvereniteta Ukrajine i obezbeđenje sfere uticaja u Evropi trebalo bi da izazove uzbunu za sve nas koji Indo-pacifičku regiju nazivamo domom“, rekao je Blinken.
Govor je uslijedio nakon Bajdenove prve posjete Aziji kao predsjednika, putovanja namijenjenog unapređenju njegove strategije jačanja saveza za suprotstavljanje Kini. To je uključivalo sastanak Kvada — bezbednosne grupe koju čine SAD, Japan, Australija i Indija.
Tokom posete Tokiju, Bajden je rekao da će SAD intervenisati silom da odbrani Tajvan ako bude napadnut iz Kine. Činilo se da su komentari poništili decenijama staru politiku prema kojoj SAD ne daju jasno da li će braniti Tajvan, i došli su zbog zabrinutosti da bi Kina mogla biti ohrabrena da preduzme vojnu akciju.
Ali Blinken je rekao da se američka politika prema Tajvanu nije promenila i da se Vašington protivi „bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo sa obe strane“. Rekao je da su SAD bile dosledne decenijama, ali da se Kina promenila.
„Ono što se promenilo je rastuća prinuda Pekinga – poput pokušaja da prekine odnose Tajvana sa zemljama širom sveta. Blinken je dodao da je Kina uključena u „sve provokativnije“ aktivnosti često leteći ratni avioni u blizini Tajvana. „Oni rizikuju pogrešnu procenu i ugrožavaju mir i stabilnost Tajvanskog moreuza.
Blinken je rekao da je administracija tokom prošle godine primenila sveobuhvatnu strategiju za suprotstavljanje Kini, ali „ne traži sukob ili novi hladni rat“.
On je opisao američku strategiju o Kini kao da ima tri elementa: više domaćeg ulaganja radi jačanja industrije i ekonomije; jačanje saveza; i odlučno se takmiče sa Kinom.
Blinken je predstavio takmičenje kao bitku između dve ideologije — demokratije protiv autoritarizma — ali je rekao da Vašington ne pokušava da promeni Kinu.
„Ne želimo da transformišemo politički sistem Kine. Naš zadatak je da još jednom dokažemo da demokratija može da odgovori na hitne izazove i da stvori priliku za unapređenje ljudskog dostojanstva, a da budućnost pripada onima koji veruju u slobodu.
Dok je govor u velikoj meri predstavljao sumiranje prethodnih politika, Blinken je rekao da će Stejt department stvoriti novi tim fokusiran na Kinu zbog „razmera obima izazova koji predstavlja Narodna Republika Kina“, koji će testirati američku diplomatiju „ kao ništa što smo ranije videli”.
On je rekao da su SAD spremne da povećaju komunikaciju sa Kinom o nizu pitanja, ali „ne mogu da se oslone na Peking“ da promeni svoju putanju.
„Tako da ćemo oblikovati strateško okruženje oko Pekinga kako bismo unapredili našu viziju otvorenog, inkluzivnog, međunarodnog sistema“, rekao je Blinken.
