Sjedinjene Države upozorile su u petak da će niz vojnih preuzimanja vlasti u afričkom regionu Sahel ometati borbu protiv terorizma i zahtevale da avganistanski talibanski vladari uskrate sigurno utočište terorističkim grupama, uključujući Al Kaidu i Islamsku državu, piše AP.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild rekla je na sastanku Saveta bezbednosti UN da su Sjedinjene Države fokusirane na rastuću terorističku pretnju širom Afrike i da nastavljaju da pružaju svojim afričkim partnerima „kritičnu pomoć u ometanju i degradiranju“ IS i Al Kaide povezanih društava.
Dugo zakazani sastanak Saveta za borbu protiv terorizma održan je nekoliko dana nakon što su šef ruske Vagner grupe Jevgenij Progožin i njegovi najviši saradnici navodno poginuli u avionskoj nesreći nakon što su napustili Moskvu. Upravo su se vratili iz Afrike gde su Vagnerovi plaćenici aktivni u Maliju i Burkini Faso pod sada vojnom upravom, koji se suočavaju sa eskalirajućim terorističkim pretnjama.
Tomas-Grinfild je nakon sastanka saveta upitan šta Zapad treba da uradi da stabilizuje situaciju u onim zemljama i drugim u Africi u kojima je Vagner aktivan, uključujući Libiju, nakon Prigožinove smrti i neizvesnosti u pogledu budućnosti Vagnerovih afričkih operacija.
Tomas-Grinfild nije komentarisala Prigožina, ali je rekla: „Naš stav o Vagneru je veoma poznat. Njihove akcije i njihove aktivnosti u Africi su destabilizujuće, a mi smo ohrabrili zemlje u Africi da osude njihovo prisustvo kao i njihove postupke.“
U svom brifingu Savetu, šef UN-a za borbu protiv terorizma Vladimir Voronkov ponovio je da pretnja Islamske države, takođe poznata po arapskom akronimu DAEŠ, predstavlja „ozbiljnu pretnju u zonama sukoba i susednim zemljama“.
„U delovima Afrike, nastavak ekspanzije DAEŠ-a i povezanih grupa, kao i sve veći nivo nasilja i pretnji, i dalje su duboko zabrinjavajući“, rekao je on.
Voronkov je rekao da ogranak DAEŠ-a u Sahelu „postaje sve autonomniji i sve više napada“ u Maliju, Burkini Faso i Nigeru, gde je predsednička straža uzela izabranog predsednika i njegovu porodicu za taoce u julu.
„Konfrontacije između ove grupe i ogranka Al Kaide u regionu, zajedno sa neizvesnom situacijom nakon državnog udara u Nigeru, predstavljaju složen i višestruki izazov“, rekao je Voronkov.
U Kongu, rekao je on, napadi terorista i naoružanih grupa su takođe porasli zajedno sa njihovim stalnim sukobima sa vladinim snagama. On je rekao da je na nestabilnom istoku zemlje oko 500 ljudi poginulo u terorističkom nasilju.
Sukob u Sudanu, koji je počeo sredinom aprila, takođe je obnovio pažnju „na prisustvo i aktivnosti DAEŠ-a i drugih terorističkih grupa u toj zemlji“, rekao je Voronkov.
Izvan Afrike, rekao je on, situacija u Avganistanu „postaje sve složenija“, sa oružjem i municijom koja pada u ruke terorista. Operativne sposobnosti podružnice Daesh-a poznate kao ISIL-K su se navodno povećale, „s tim što je grupa postala sofisticiranija u svojim napadima na talibane i međunarodne ciljeve“, rekao je on.
Voronkov je takođe upozorio da prisustvo oko 20 terorističkih grupa u Avganistanu u kombinaciji sa represivnim merama talibana, nedostatak razvoja „i teška humanitarna situacija predstavljaju značajne izazove za region i šire“.
Zamenica ruskog ambasadora Marija Zabolockaja okrivila je „kolektivnu intervenciju Zapada u stvarima suverenih zemalja u razvoju“ i njihovu „destruktivnu ulogu“ za podsticanje rasta terorizma. Tvrdila je da je Zapad opljačkao prirodna bogatstva ovih zemalja i samo obezbedio slab ekonomski razvoj i javnu administraciju.
Ona je rekla da su strane trupe predvođene Sjedinjenim Državama bile u Avganistanu više od 20 godina „pod izgovorom da se bore protiv terorista“, ali su otišle bez pobede nad Al Kaidom, ostavljajući za sobom ogromnu količinu oružja i vojne opreme. „I shodno tome, zapadno oružje koje je uneto u zemlju radi borbe protiv terorizma završilo je među drugim mestima u rukama samih terorista“, rekla je ona.
Zabolotskaja je tvrdila da se Islamska država pojavila u Africi kao rezultat pobune u Libiji koju je podržao NATO, a koja je zbacila i ubila dugogodišnjeg diktatora Moamera Gadafija 2011. i gurnula zemlju u haos.
I rekla je da je veličina pojave Islamske države na Bliskom istoku bila „direktan rezultat agresije Sjedinjenih Država i njihove koalicije protiv Iraka“ u martu 2003. Dok je IS uglavnom poražena u Iraku i Siriji, rekla je , „džepovi terorističkih aktivnosti ostaju u oblastima koje je američka vojska ilegalno okupirala“.
Eksperti UN su u izveštaju koji je 14. avgusta objavio da Islamska država i dalje komanduje između 5.000 i 7.000 članova širom svog nekadašnjeg uporišta u Siriji i Iraku i da njeni borci danas predstavljaju najozbiljniju terorističku pretnju u Avganistanu. Eksperti koji prate sankcije protiv militantne grupe takođe su rekli da je tokom prve polovine 2023. pretnja koju predstavlja IS ostala „uglavnom visoka u zonama sukoba i niska u nekonfliktnim oblastima“.
