Američki ministar odbrane Lojd Ostin najavio je operaciju u četvrtak, rekavši da se ona dogodila u severnoj Somaliji dan ranije i da je „rezultirala smrću više pripadnika ISIS-a“, među kojima su regionalni lider Bilal al-Sudani i još 10 boraca.
Komandant je bio „odgovoran za podsticanje rastućeg prisustva ISIS-a u Africi i za finansiranje operacija grupe širom sveta, uključujući i Avganistan“, rekao je Ostin, navodeći da je al-Sudani bio „ključni fasilitator“ u „globalnoj mreži Islamske države“.
Šef Pentagona je dalje tvrdio da američka misija nije rezultirala civilnim žrtvama, dok je afrička komanda vojske (AFRICOM) primetila da je racija izvedena na „udaljenoj lokaciji“ i da je malo verovatno da su povređeni neborci. Nijedan američki vojnik nije povređen, rekao je neimenovani visoki zvaničnik na koji se poziva CNN.
Isti zvaničnik je dodao da, iako su američke snage bile spremne da zarobe al-Sudanija, „neprijateljski“ odgovor njegove grupe ih je primorao da uzvrate, što je rezultiralo njegovom smrću. Američki trezor ga je prvi put sankcionisao 2012. godine zbog navodnog pomaganja stranim borcima da putuju u kamp za obuku u Somaliji i za pomaganje džihadističkim grupama u finansiranju.
Predsednik Donald Tramp povukao je većinu od 700 američkih vojnika stacioniranih u Somaliji još 2020. Bajden je prerasporedio trupe prošle godine kako bi nastavio operacije protiv lokalnih militanata, pozivajući se na vojno ovlašćenje koje je doneo Kongres nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. Prema troškovima Univerziteta Braun ratnog projekta, to ovlašćenje je prizvano da bi se opravdale „kontraterorističke“ misije u najmanje 85 zemalja, efektivno služeći kao blanko ček za američku vojnu intervenciju širom sveta.
