Predsednik Džo Bajden pohvalio je u ponedeljak doprinos Afroamerikanaca u Sjedinjenim Državama na događaju povodom obeležavanja „Meseca crnačke istorije“, nečega što su predsednici obe stranke radili decenijama, piše Rojters.
„Istorija je važna, a istorija crnaca je važna“, rekao je Bajden prisutnima članovima Kongresa crnaca i vladinim zvaničnicima. Amerikanci „ne mogu samo izabrati da nauče ono što mi želimo da znamo“, rekao je Bajden. Oni treba da nauče „dobre, loše, istinu i ko smo mi kao nacija“, rekao je on.
Njegove primedbe iz Istočne sobe Bele kuće dolaze u trenutku kada neki konzervativni republikanci, pre svega guverner Floride Ron DeSantis, traže promene u načinu na koji se istorija crnaca predaje u američkim školama. DeSantis je mogući republikanski predsednički kandidat 2024.
Florida je takođe jedna od otprilike 18 američkih država koje su poslednjih godina zabranile nastavu kritičke teorije rase, koncept na nivou diplomaca koji ispituje sistemski rasizam.
„Nećemo kao nacija graditi bolju budućnost Amerike pokušavajući da izbrišemo američku prošlost“, rekla je potpredsednica Kamala Haris pre Bajdenove izjave.
Prošle nedelje, Bajden je sazvao porodice ljudi ubijenih u zločinima iz mržnje na projekciju filma „Til“, o Emetu Tilu, 14-godišnjem Crnom dečaku čije je ubistvo 1955. godine podstaklo pokret za građanska prava.
Oko 50 miliona Amerikanaca, ili oko 15 odsto američke populacije, identifikuje se kao „sam crnac“ ili „sa drugom rasom“, saopštio je američki Biro za popis stanovništva 2021.
Predsednici su u prošlosti često koristili povod Meseca crnačke istorije da zabeleže neispunjena obećanja data crnim Amerikancima.
Ronald Regan je proglasio mesec praznikom u proglasu iz 1986. godine, rekavši da „američko iskustvo i karakter nikada ne mogu biti u potpunosti shvaćeni sve dok poznavanje crnačke istorije ne zauzme svoje pravo mesto u našim školama i našoj stipendiji“.
Mnogi Amerikanci se „bore“, primetio je Regan, „za potpuno i nesputano priznanje svih ustavnih prava“.
Uzimajući u obzir temu proslave iz 2008. u čast istoričara Kartera G. Vudsona i „Porekla multikulturalizma“, tadašnjeg predsednika Džordža V. Buša u govoru: „Naša nacija je sada jača i puna nade jer su generacije lidera poput njega radile da pomognu Americi živi u skladu sa svojim obećanjem o jednakosti i velikoj istini da su sva Božja deca stvorena jednaka“.
