Operacija je uključivala bacanje krstareće rakete dugog dometa sa zadnjeg dela transportnog aviona za specijalne operacije C-130, sa padobranima koji su usporavali njegovo spuštanje sve dok je raketni motor nije eksplodirao prema meti. Sistem raspoređivanja – koji je vojska nazvala „Rapid Dragon“ – razvila je američko vazduhoplovstvo, a u sredu je obeležena prva demonstracija u Evropi.
Izbor norveškog svemirskog lanca Andoia za lansiranje bio je nameran. Smešten oko dva stepena severno od arktičkog kruga, lanac se nalazi na krajnjoj zapadnoj ivici regiona od vojnog i ekonomskog značaja za Rusiju.
Test „stavlja ovu stvar u domet Rusije. Namerno pokušavamo da budemo provokativni, a da ne budemo eskalacijski“, rekao je vođa operacije potpukovnik Lorens Melnikov za izdavanje američke vojske Stripes. „Pokušavamo da odvratimo rusku agresiju, [i] ekspanzionističko ponašanje, pokazujući poboljšane sposobnosti [NATO] saveznika.
Oko 50% arktičke obale je ruska teritorija, a Moskva redovno vežba svoje trupe u ratu ispod nule. Rusija drži strateške bombardere u bazama na poluostrvu Kola, nešto više od 500 kilometara istočno od testa u sredu. Moskva je takođe testirala svoju interkontinentalnu balističku raketu „Jars“ sa nuklearnim sposobnošću u kosmodromu u Arhangelsku, dalje na jugoistoku, u oktobru, a mesec dana ranije izvela je vežbe gađanja protivbrodskim raketama u najdaljim krajevima svog severoistoka.
Vašington svoj uticaj na Arktiku smatra ugroženim od strane Rusije. Američka desetogodišnja Nacionalna strategija za Arktik, koja je objavljena prošlog meseca, smatra saradnju sa Moskvom u polarnom regionu „praktično nemogućom“ i poziva na povećanje američkog vojnog prisustva iznad Arktičkog kruga.
