Sjedinjene Američke Države su nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini prikupile obaveštajne podatke koji ukazuju na „veoma osetljive, kredibilne razgovore unutar Kremlja“ o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja od strane predsednika Vladimira Putina. Ove informacije su zabeležene u novoj knjizi novinara Boba Vudvorda, pod nazivom „Rat“.
Prema tim podacima, postojala je procena od 50% da bi Putin mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje ako ukrajinske snage opkole 30.000 ruskih vojnika u gradu Hersonu, koji se nalazi na jugu Ukrajine. Ova procena dolazi nakon što su ukrajinske trupe, nekoliko meseci ranije, iznenadile ruske snage povratkom Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini, a zatim se okrenule oslobađanju Hersona, strateški važnog grada na reci Dnjepar.
Savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan, bio je „uznemiren“ tim obaveštajnim izveštajem koji je došao iz „najboljih izvora i metoda“. Ova situacija izazvala je uzbunu unutar Bajdenove administracije, povećavajući procenat verovatnoće korišćenja nuklearnog oružja u Ukrajini sa 5% na 10%, a zatim na 50%.
U svetlu ovih saznanja, predsednik Džo Bajden je savetovao Salivanu da stupi u kontakt sa Rusima i da im prenese poruke o mogućim posledicama nuklearne eskalacije. On je naglasio potrebu za pretećim, ali ne i prekomernim tonom, i poslao direktnu poruku Putinu o „katastrofalnim posledicama“ koje bi usledile ako Rusija upotrebi nuklearno oružje.
Vudvordova knjiga takođe otkriva detalje o razgovorima između Bajdena i drugih svetskih lidera, uključujući predsednika Kine, Si Đinpinga, koji je pristao da upozori Putina na potencijalne posledice. Tokom razgovora, Bajden je izrazio zabrinutost zbog nedovoljne reakcije administracije Obame na Putinovu aneksiju Krima 2014. godine, što je, kako smatra, doprinelo sadašnjoj krizi.
Pored ovih razgovora, Vudvord beleži i komunikaciju između ministra odbrane SAD, Lojda Ostina, i njegovog ruskog kolege, Sergeja Šojgua, u kojoj je Ostin jasno stavio do znanja da bi svaka upotreba nuklearnog oružja imala dalekosežne posledice.
Iako su se tokom proteklih meseci učestale pretnje iz Kremlja prema Zapadu, Bajdenova administracija je bila oprezna da ne pruža oružje koje bi moglo da izazove dodatnu eskalaciju, a posebno je ograničila isporuke koje bi mogle da omoguće Ukrajini napade unutar ruskih granica.
Portparolka Bele kuće, Emili Simons, izjavila je da „ima mnogo knjiga koje se pišu o ovoj administraciji“ i da neće komentarisati specifične anegdote iz izveštaja.
Ova situacija oslikava trenutnu napetost i složenost međunarodnih odnosa u kontekstu rata u Ukrajini, kao i izazove s kojima se suočava Bajdenova administracija u pokušaju da balansira podršku Ukrajini i spreči dalje eskalacije sukoba.
