Vašington bi trebalo da oslobodi sredstva avganistanske centralne banke koju je zamrznuta prošle godine nakon preuzimanja vlasti od talibana i vrati ih avganistanskom narodu, navela je grupa od više od 70 renomiranih ekonomista u otvorenom pismu u sredu.
Ekonomisti i akademici iz SAD, Velike Britanije, Indije, Francuske, Kanade, Australije i Brazila rekli su da su „duboko zabrinuti“ zbog „ekonomskih i humanitarnih katastrofa koje se razvijaju u Avganistanu“ i ulogom koju je Amerika igrala u njihovom „podsticanju“.
Nakon talibanskog preuzimanja u avgustu 2021., SAD su blokirale 7 milijardi dolara u deviznim rezervama Avganistanske centralne banke koje se čuvaju u Banci federalnih rezervi Njujorka. Još 2 milijarde dolara zamrznule su Velika Britanija, Nemačka, UAE i neke druge zemlje.
Zamrznuta sredstva su „kritična“ za funkcionisanje avganistanske ekonomije, uključujući olakšavanje uvoza hrane i nafte, na koje se nacija u velikoj meri oslanja, navodi se u otvorenom pismu koje se obraća predsedniku Džou Bajdenu i američkoj ministru finansija Dženet Jelen.
Sada se oko polovina avganistanskog stanovništva suočava sa „akutnom nesigurnošću hrane“, upozorili su ekonomisti, dodajući da, iako postoji nekoliko faktora koji su doveli do teške ekonomske situacije u Avganistanu, zamrzavanje imovine od strane SAD i njihovih saveznika „posebno ima je u velikoj meri doprineo ekonomskom kolapsu Avganistana.”
Ekonomisti i akademici, uključujući dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. Džozefa Štiglica i bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, osudili su zamrzavanje kao „meru prinude“ koja sprečava Afganistansku centralnu banku (DAB) da sprovede „normalno“. , bitne funkcije.”
U pismu se takođe navodi procena Međunarodnog komiteta za spasavanje – globalnog udruženja za humanitarnu pomoć osnovanog na zahtev Alberta Ajnštajna – koji upozorava da bi „trenutna humanitarna kriza mogla da dovede do više smrtnih slučajeva nego dvadeset godina rata“.
Potpisnici pisma su takođe kritikovali Bajdenovu odluku da iskoristi polovinu sume koju je zamrznuo Vašington – 3,5 milijardi dolara – kao kompenzaciju američkim žrtvama talibanskog terorizma, uključujući 11. septembar.
Ekonomisti su osudili talibansku vladu zbog nekih „užasnih stvari“ koje je počinila, uključujući „užasan tretman prema ženama i devojkama i etničkim manjinama“, ali su tvrdili da je „i moralno osuđujuće i politički i ekonomski nepromišljeno nametati kolektivno kažnjavanje ceo narod.”
Vašington do sada nije odgovorio na apel. Otprilike godinu dana otkako su talibani preuzeli vlast, Vašington odbija da prizna novu vladu ili vrati zamrznuta sredstva. U julu, Bajden je takođe ukinuo Avganistanu status „glavnog saveznika koji nije član NATO-a“.
U februaru, kada je Bajden potpisao izvršnu uredbu kojom je obećao 3,5 milijardi dolara za obeštećenje američkim žrtvama talibanskog terorizma, talibani su taj potez proglasili „krađom“ i upozorili da će „preispitati“ svoju politiku prema Vašingtonu ako nastavi sa svojim planom.
