MIAMI – SAD su spremne da zabrane unosnu trgovinu perajima ajkula, što će zaštitnici prirode pomoći da se zaštite milioni ajkula koje se kolju svake godine da bi se zadovoljila potražnja u Kini i drugim delovima Azije, prenosi Asošijeted Pres.
Praksa prikupljanja peraja ajkula, pri čemu se ajkule hvataju radi peraja, a njihovi leševi zatim bacaju nazad u okean, zabranjena je u vodama SAD decenijama. Ali SAD ostaju glavno središte za brzu trgovinu, gde se čak 73 miliona peraja odseče od ajkula širom sveta svake godine.
Dom i Senat usvojili su identične verzije predložene zabrane kao deo šireg zakona o potrošnji na odbranu za koji se očekuje da će predsednik Džo Bajden potpisati zakon. Kada to učini, Amerikancima će biti nezakonito da kupuju, prodaju, transportuju ili čak poseduju peraja uhvaćena u stranci – nešto što su aktivisti za očuvanje okeana dugo tražili.
Svake godine američki lučki inspektori zaplene hiljade osušenih peraja ajkula ulovljenih u inostranstvu u neprijavljenim pošiljkama koje su se uputile u Kinu i druge delove Azije gde je supa od peraja ajkula poslastica.
„Naše luke više nisu otvorene za poslovanje za peraja ajkula“, rekao je Gib Brogan, direktor kampanje grupe za očuvanje okeana Oceana. „To će ih izbaciti iz lanca snabdevanja i očekujemo da će poremetiti globalno tržište peraja.“
Ali neki naučnici koji proučavaju ribolov ajkula nisu tako sigurni. Oni veruju da će zakon imati mali uticaj na trgovinu perajima ajkula i da će služiti samo za zatvaranje regulisanog američkog ribolova mesa ajkula i drugih legalnih proizvoda.
Ribolov ajkula u SAD, iako mali, se dobro upravlja, a uklanjanje zemlje iz trgovine perajama moglo bi podstaći veću eksploataciju ajkula u delovima sveta gde je manje održivo, rekao je Robert Hueter, viši naučnik emeritus u Mote Marine Laboratori u Sarasoti, Florida .
„To izbacuje pogrešne ljude iz ribarstva, stvarajući prilike onima koji to rade na pogrešan način da imaju veći udeo na tržištu“, rekao je Hueter. „Ljudi misle da će ovo rešiti probleme, a nije.
Iako se sve ajkule ne ubijaju samo zbog peraja, nijedan od ostalih delova ajkule – kao što su njeno meso, vilice ili koža – ne može se takmičiti sa perajama u smislu vrednosti. U zavisnosti od vrste ajkule, jedna funta peraja može koštati stotine dolara, što ga čini jednim od najskupljih morskih proizvoda po težini.
Kevin Vork, pecaroš ajkula sa sedištem u Nju Džersiju, rekao je da nova pravila imaju potencijal da izbace ribare iz posla.
„Razumem da bi moglo biti mnogo ilegalnog ribolova u Južnom kineskom moru i širom sveta, i da bi moglo biti nekoliko incidenata u SAD, ali ovde ima mnogo vrednih, poštenih momaka“, rekao je Vork.
Međutim, zaštitnici prirode kažu da SAD moraju da deluju snažno kako bi ohrabrile druge zemlje da preduzmu slične korake, u velikoj meri na način na koji je američka zabrana trgovine slonovačom bila ključna u zaštiti afričkih slonova. Zabrana peraja, koju je 2017. prvi put donela dvostranačka grupa zakonodavaca, slična je akciji koju je već preduzela Kanada.
Prekomerni izlov doveo je do 71% smanjenja vrsta ajkula od 1970-ih. Međunarodna unija za očuvanje prirode, grupa sa sedištem u Švajcarskoj koja prati populacije divljih životinja, procenjuje da više od trećine od preko 500 vrsta ajkula u svetu preti izumiranje.
Na međunarodnoj konferenciji o divljim životinjama u Panami prošlog meseca, vlade iz celog sveta proširile su trgovinska ograničenja na više od 90 vrsta ajkula koje se sve više love ne samo zbog peraja, već i zbog mesa, od kojih neke završavaju u hrani za kućne ljubimce.
