Američka vlada je saopštila da je protiv „jednostranog priznanja“ palestinske države, što bi trebalo da bude postignuto diplomatskim pregovorima, prenose mediji.
Norveška, Irska i Španija saopštile su u sredu da će zvanično priznati palestinsku državnost od 28. maja, u znak podrške takozvanom „rešenju sa dve države“ koje ima za cilj da donese mir na Bliskom istoku.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće rekao je za Si-En-En i Rojters da je američki predsednik Džo Bajden „snažan pristalica rešenja o dve države i da je bio tokom svoje karijere”.
„On (Bajden) veruje da palestinsku državu treba ostvariti direktnim pregovorima između strana, a ne jednostranim priznanjem“, naveo je portparol.
Tokom vikenda, Bajden je rekao da podržava rešenje sa dve države u napomenama na otvaranju koledža Morhaus, nazvavši ga „jedinim rešenjem gde dvoje ljudi žive u miru, bezbednosti i dostojanstvu“.
U utorak je američki zvaničnik rekao novinarima da Vašington vodi razgovore o postkonfliktnoj fazi dve države sa drugim arapskim prestonicama i Izraelom.
Rešenje o dve države, plan za stvaranje palestinske države na teritoriji koju je Izrael okupirao od 1967. godine, podržavaju UN i mnoge nacije. Ako se primeni, verovatno bi zahtevalo uklanjanje izraelskih doseljenika sa okupiranih teritorija.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu javno je obećao da će sprečiti palestinsku državnost.
Norveška, Irska i Španija su samo poslednje zapadne zemlje koje su priznale Palestinu. Bugarska, Kipar, Češka Republika, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija i Slovačka su to učinile 1988. godine, a Švedska im se pridružila 2014. Rusija i Kina podržavaju nezavisnu palestinsku državu sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.
Napor za palestinski suverenitet se pojačao otkako je sukob između Izraela i Hamasa eskalirao pre skoro osam meseci.
Zapadni Jerusalim je pokrenuo masivnu vojnu kampanju u Gazi nakon smrtonosnog upada Hamasa na izraelsku teritoriju prošlog oktobra. Tog dana, Hamas je ubio oko 1.200 ljudi i uzeo preko 200 talaca, od kojih je polovina kasnije puštena putem razmene zarobljenika.
Izraelska vojna operacija od tada je odnijela živote više od 35.000 Palestinaca, uz još skoro 80.000 zadobijenih povreda, prema zdravstvenim vlastima u enklavi.
