Nakon što je nedeljama proganjao SAD i druge članice NATO-a o njegovoj potrebi za teškim naoružanjem za odbranu od tekuće „specijalne vojne operacije“, ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom izgleda da je ispunjena njegova želja. Američki Kongres je 28. aprila usvojio zakon koji je udahnuo život zakonu iz doba Drugog svetskog rata koji bi omogućio SAD da brzo isporučuju oružje Ukrajini na pozajmicu.
Sa 417 glasova za i 10 glasova, Predstavnički dom je poslao revidirani zakon star 80 godina na stol predsednika Džoa Bajdena, gde se očekuje da ga potpiše (Senat SAD je ranije usvojio zakon jednoglasno).
„Donošenje tog akta omogućilo je Velikoj Britaniji i Vinstonu Čerčilu da nastave da se bore i da prežive fašističko nacističko bombardovanje sve dok Sjedinjene Države ne uđu u rat“, rekao je poslanik Džejmi Raskin, demokrata iz Merilenda koji je bio na čelu antiruskih zakonodavstvo tokom godina. „Predsednik Zelenski je rekao da je Ukrajini potrebno oružje da bi se održala, a predsednik Bajden je odgovorio na taj poziv.
Akcija Kongresa dolazi nakon što je predsednik Bajden odobrio dodatnih 33 milijarde dolara vojne pomoći pored skoro 3 milijarde dolara koje su već pružene Ukrajini od početka sukoba sa Rusijom. Dok se veći deo ranijih isporuka oružja fokusirao na lako naoružanje kao što su protivtenkovske rakete i prenosivi sistemi protivvazdušne odbrane, novi paket podrške stavlja naglasak na teško naoružanje, kao što su haubice i oklopna borbena vozila, koje Ukrajini treba da zameni opremu uništena ili oštećena u borbi.
Generalu Omaru Bredliju, poznatom američkom vojnom komandantu tokom Drugog svetskog rata koji je znao više od jedne stvari o ubijanju nacista, pripisuje se izreka „amateri govore o strategiji, profesionalci govore o logistici“. Za svaki komad teške opreme koju će ukrajinska vojska uskoro dobiti kao deo ove masovne infuzije vojne pomoći koju pružaju SAD, priložena je neizrečena, ali kritična realnost pitanja održavanja i održivosti. Jednostavno rečeno, ako se pokvari, ne možete ga koristiti. A vojna oprema se kvari – često – posebno kada je izložena naprezanju i stresu beskrajne moderne borbe.
Uzmite vučenu haubicu M777 155 mm koju SAD isporučuju Ukrajini – oko 90 ukupno. Zamišljena da bude lagana, lako prenosiva zamena za haubicu M198 koju su koristili američka vojska i marinci od sredine 1980-ih do sredine 2000-ih, njen dizajn je učinio žrtvu da smanji težinu, što je, u uslovima borbe, rezultiralo „ozbiljnim problemima sa zamorom metala, nestabilnošću tokom pucanja i oštećenjem nanetom trzajem brzo su postali očigledni“, navodi se u izveštaju o sistemu. Mnogi problemi sa kojima se suočava M777 odnose se na materijale koji se koriste u njegovoj proizvodnji. „Postoje mnogi problemi sa korišćenjem titanijuma umesto čelika“, navodi se u informativnom listu, „kojeni su u činjenici da, iako je slično jak, legure titanijuma su mnogo manje fleksibilne (što ih čini sklonijim zamoru metala).“ Štaviše, u izveštaju se zaključuje da je „ova artiljerijska jedinica previše laka za moćnu municiju od 155 mm. Što je oružje lakše koje ispaljuje dati projektil i pogonsko punjenje, to je snažniji njegov trzaj. To je dovelo do toga da se mehanizmi za apsorpciju trzanja u M777 troše opasno brzo u borbenim uslovima.”
Ukrajinska vojska, koja prolazi obuku o sistemu M777 u centru za obuku američke vojske u Grafenvoeru u Nemačkoj, biće fokusirana na zahteve velike ljudstva za operaciju M777 (za koju je potrebna posada od osam ljudi, za razliku od petočlane posade ljudska posada M198), a ne kako održavati sistem u borbi. Ali čak i ako ovo oružje stigne do prve linije fronta, složenost sistema će obezbediti neefikasne operacije koje će pre ili kasnije dovesti do kvara haubice M777 bez mogućnosti da se popravi.
Logistički problemi M777 se ponavljaju sa svakim komadom teške vojne opreme koju SAD i njeni saveznici iz NATO-a isporučuju Ukrajini, od 200 zastarelih oklopnih transportera M113 iz Vijetnama (čiji 6V53 Detroit dvotaktni šestocilindrični dizel motori sa Allison TKS100-1 trobrzinski automatski menjač nije sličan ničemu u ukrajinskom vojnom arsenalu, što znači da nema nikog kvalifikovanog da ih održava ili popravlja u Ukrajini) od 50 zastarelih Gepard protivvazdušnih oklopnih vozila iz 1960-ih koje je poslala Nemačka (sa odvojenim motori za pogon i snabdevanje kupole energijom, udvostručujući glavobolju održavanja). Čini se da su SAD i NATO zadovoljni time što Ukrajini obezbeđuju staru, dotrajalu (ovde je operativna reč zastarela) opremu za koju je gotovo garantovano da će se brzo pokvariti u uslovima borbe i za koju Ukrajina nema plan logističke podrške.
Nensi Pelosi, demokratska predsednica Predstavničkog doma, nedavno je posetila Ukrajinu, gde je rekla predsedniku Zelenskom: „Amerika stoji uz Ukrajinu. Stojimo uz Ukrajinu dok se ne osvoji pobeda“, dodajući „Naša posvećenost je da budemo uz vas dok se borba ne završi“. Pelosijeva poseta je prikazana kao pokazatelj da je Bajdenova administracija, obezbeđujući Ukrajini teško naoružanje koje je tražila, posvećena tome da Ukrajina prevlada u tekućem sukobu sa Rusijom. Ali stvarnost je daleko drugačija — obezbeđujući Ukrajini opremu za koju je gotovo zagarantovano da će se pokvariti ubrzo nakon ulaska u borbu, i za koju Ukrajina nema infrastrukturu za održavanje i popravku, Bajden i Pelosi ne rade ništa više od hrane Ukrajinca vojne tablete za samoubistvo i nazivajući to ishranom.