Sjedinjene Države razgovaraju o tome kakvu bi podršku bile spremne da ponude multinacionalnim snagama predvođenim Kenijom da pomognu policiji na Haitiju u borbi protiv naoružanih bandi usred tamošnje humanitarne krize koja se pogoršava, rekao je u petak zvaničnik Stejt departmenta, prenosi Rojters.
Zamenica pomoćnika državnog sekretara za Karipska pitanja i Haiti Barbara Fajnstajn rekla je novinarima da će američki doprinosi zavisiti od ishoda kenijske procene koja se očekuje u prestonici Haitija u narednim nedeljama.
SAD su rekle da su spremne da unesu rezoluciju u Savet bezbednosti UN kojom bi se ovlastile takve snage.
„Učinićemo sve što možemo da podržimo taj proces i obezbedimo brzo usvajanje te rezolucije“, rekao je Fajnštajn.
Ona je rekla da će SAD tražiti doprinose poput osoblja, opreme, obuke, finansiranja ili druge podrške od zemalja širom sveta.
Preporuke iz izveštaja UN od 15. avgusta verovatno će oblikovati kako će snage izgledati, rekla je ona.
Vlada Haitija je prošle godine zatražila međunarodnu bezbednosnu pomoć, a UN su u više navrata izrazile podršku bezbednosnim snagama.
Ali – oprezni od upuštanja u zemlju sa neizabranom prelaznom vladom i isprekidanom istorijom strane intervencije – nijedna zemlja nije bila voljna da predvodi takav napor sve dok Kenija nije rekla da je spremna da to učini prošle nedelje i angažovala 1.000 policajaca.
Prema nedavnim procenama UN-a, blizu 200.000 ljudi je interno raseljeno na Haitiju, uglavnom u departmanu Ouest, jer se stanovnici suočavaju sa čestim pucnjavama, kidnapovanjem i seksualnim nasiljem dok rivalske bande vode ratove za teritoriju.
Grupe za pomoć i proizvođači hrane borili su se da prebace osoblje i osnovne potrepštine u delove zemlje, zbog čega su bolnice zatvorene, a milioni ljudi žive u uslovima nalik gladi.
Fajnštajn je rekao da će bilo kakva američka pomoć haitijskoj policiji biti pružena samo proverenim pojedincima i da će koraci za povlačenje ove pomoći biti preduzeti u slučajevima kršenja ljudskih prava.
Proširivanje političke inkluzije i uspostavljanje uslova za slobodne izbore i dalje su bili „velika hitnost“, rekla je ona.
