Sjedinjene Države su u petak pozvale sudansku vojsku da se pridruži pregovorima koji imaju za cilj smirivanje žestokog sukoba u zemlji dok se ta afrička zemlja suočava sa pogoršanom humanitarnom krizom.
Vojska je bojkotovala pregovore u Ženevi, u Švajcarskoj, već treći dan, uprkos međunarodnim molbama da učestvuje u pregovorima. Sudanska vojska se bori sa moćnom paravojskom, poznatom kao Snage za brzu podršku.
„RSF ostaje spreman za početak pregovora; SAF treba da odluči da dođe“, objavio je specijalni izaslanik SAD za Sudan Tom Periello na Ks u petak, koristeći akronim za Sudanske oružane snage.
Na razgovorima koji su počeli ranije ove nedelje bile su diplomate Saudijske Arabije, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Afričke unije i Ujedinjenih nacija. Sudanska paravojska poslala je delegaciju u Ženevu.
Sudanski upravni savet, koji predvode najviši vojni generali, objavio je u četvrtak da je otvorio ključni granični prelaz Adre, od susednog Čada do nemirnog zapadnog regiona Sudana, Darfura, koji je najviše pogođen borbama i raseljavanjem.
UN i SAD su pozdravile tu najavu, ali je ostalo nejasno kako će to uticati na isporuku pomoći na terenu, gde su teške poplave takođe ometale pristup poslednjih nedelja.
Obe strane su razmenjivale optužbe za napade na civile i ometanje pomoći od početka rata u zemlji u aprilu 2023. Severoistočna afrička nacija je prošle godine upala u haos kada su se tenzije između vojske i RSF pretvorile u otvorene borbe u glavnom gradu Kartumu, pre nego što su se proširile zemlji.
Pregovori predvođeni Ženevom dolaze kada se sve više ljudi suočava sa teškom glađu i raseljavanjem, a smrt civila raste.
Unesko je u četvrtak saopštio da je bomba prethodnog dana detonirala u školi i na pijaci u gradu El Obeid, ubivši pet devojčica i ranivši još 20 dece.
Humanitarni radnici kažu da je situacija postala još teža za sudanske civile u Darfuru, od kojih se mnogi suočavaju sa sve većom glađu i neuhranjenošću.
Tammam Aloudat, predsednik holandskog odbora lekara bez granica, ili MSF, vratio se ove nedelje iz misije u Nijali u Južnom Darfuru. On je za Asošiejted pres rekao da je u bolnici grupe video veliki broj dece koja su bila toliko neuhranjena da su prestala da jedu i da im je potrebna medicinska intervencija, kao i da je video one čiji je rast bio ozbiljno usporen zbog gladi.
„Direktno smo videli ozbiljne džepove teške pothranjenosti“, rekao je on. Deca čija je starost bila više od godinu dana nisu bila starija od četiri ili pet meseci.
„Ne mogu da hodaju, ozbiljno su pothranjeni“, rekao je on.
Aloudat je rekao da se nada da će najava ponovnog otvaranja graničnog prelaza značiti da će više pomoći UN-a doći do teško pogođenih područja, ali da ostaju mnoge prepreke.
„Smisleni humanitarni pristup može se meriti kada milioni ljudi kojima je potrebna pomoć i zaštita počnu da je dobijaju, a ne kada se odluke jednostavno objave“, rekao je on.
Sukob je ubio hiljade ljudi i mnoge gurnuo u glad. Zločini uključuju masovna silovanja i etnički motivisana ubistva koja predstavljaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, prema UN i međunarodnim grupama za ljudska prava.
Sudanski rat je takođe stvorio najveću svetsku krizu raseljenja. Više od 10,7 miliona ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove od početka borbi, navodi Međunarodna organizacija za migracije. Preko 2 miliona njih je pobeglo u susedne zemlje.
Prošlog meseca, globalni stručnjaci potvrdili su da je gladovanje u ogromnom kampu za raseljena lica u Darfuru preraslo u glad. A oko 25,6 miliona ljudi – više od polovine stanovništva Sudana – suočiće se sa akutnom glađu, upozorili su stručnjaci iz Komiteta za procenu gladi.
