Sjedinjene Države pozvale su u ponedeljak Iran da zaustavi prenos „neviđene“ količine naoružanja jemenskim pobunjenicima Hutima, omogućavajući svojim borcima da izvedu „nepromišljene napade“ na brodove u Crvenom moru i drugde.
Zamenik američkog ambasadora Robert Vud rekao je Savetu bezbednosti UN da ako želi da postigne napredak ka okončanju građanskog rata u Jemenu mora da deluje kolektivno kako bi „prozvao Iran zbog njegove destabilizujuće uloge i insistirao na tome da se ne može sakriti iza Huta“.
On je rekao da postoje obimni dokazi da Iran pruža napredno oružje, uključujući balističke i krstareće rakete, Hutima kršeći sankcije UN.
„Da bismo naglasili zabrinutost Saveta u vezi sa tekućim kršenjem embarga na oružje, moramo učiniti više da ojačamo sprovođenje i odvratimo prekršioce sankcija“, rekao je Vud.
Huti kažu da njihovi napadi na brodarstvo u Crvenom moru i Adenskom zalivu imaju za cilj da izvrše pritisak na Izrael da okonča svoj rat sa Hamasom u Gazi, koji je tamo ubio više od 35.000 Palestinaca. Rat je počeo nakon što su militanti predvođeni Hamasom napali Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi i uzevši još oko 250 za taoce.
Huti su pokrenuli više od 50 napada na brodove, zaplenili jedno plovilo i potopili drugo od novembra, saopštila je američka Pomorska administracija krajem prošlog meseca.
Napadi Huti su pali poslednjih nedelja pošto su pobunjenici bili na meti kampanje vazdušnih napada u Jemenu predvođenih SAD. Dostava kroz Crveno more i Adenski zaliv je opala zbog pretnje.
Međutim, Hans Grundberg, specijalni izaslanik UN-a za Jemen, upozorio je Savet da se „neprijateljstva nastavljaju“ iako je došlo do smanjenja napada na komercijalne i vojne brodove u Crvenom moru, Adenskom zalivu i Indijskom okeanu, kao i smanjenje u broju američkih i britanskih vazdušnih udara na ciljeve u Jemenu.
On je ukazao na najavu Huta da će „proširiti obim napada“, nazvavši ovo „zabrinjavajućom provokacijom u ionako nestabilnoj situaciji“.
Ruski ambasador Vasilij Nebenzia rekao je savetu da je izraelska najava 6. maja da počinje svoju vojnu operaciju u gradu Rafah na jugu Gaze, gde je 1,2 miliona Palestinaca tražilo sigurnost, pojačala spiralu eskalacije u regionu „još jedan korak dalje. ”
„Nema sumnje da će to uticati na situaciju u jemenskim okolnim vodama“, rekao je on, ističući protivljenje Huta izraelskim napadima koji štete palestinskim civilima.
Ali, dodao je Nebenzia, „Pozivamo na brzi prekid granatiranja komercijalnih brodova i svih drugih radnji koje ometaju pomorsku plovidbu.
On je oštro kritikovao Sjedinjene Države i njihove zapadne saveznike, rekavši da njihovi „potpuno neopravdani agresivni udari“ u Jemenu krše Povelju UN. On je rekao da oni dodatno komplikuju ionako složenu situaciju i da neće poboljšati situaciju u Crvenom moru.
Rat između Huta i provladinih snaga u Jemenu uz podršku koalicije zalivskih arapskih država bjesni od 2014. Huti su se spustili sa planina, zauzeli veći dio sjevernog Jemena i glavni grad zemlje, Sanu, i prisilili međunarodno priznate vlada da pobegne u egzil u Saudijsku Arabiju. Od tada je više od 150.000 ljudi ubijeno u nasilju, a 3 miliona je raseljeno.
Borbe su značajno smanjene u Jemenu od primirja u aprilu 2022, ali još uvek postoje žarišta u zemlji
Grundberg je podsetio da su u decembru Huti i vlada „preduzeli hrabar korak ka mirnom rešenju” pristajanjem na niz obaveza koje će obezbediti prekid vatre širom zemlje, obezbediti očajnički potrebnu humanitarnu pomoć i pokrenuti politički proces za okončanje sukob.
Međutim, šef humanitarne organizacije UN-a Martin Grifits izvestio je o „alarmantno visokim“ nivoima ozbiljnog nedostatka hrane širom zemlje za koji se očekuje da će se pogoršati tokom sezone mršavosti za useve koja počinje u junu.
Grifits je takođe izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog brzog pogoršanja izbijanja kolere. On je citirao izveštaje o 40.000 sumnjivih slučajeva kolere i preko 160 smrtnih slučajeva – „naglo povećanje“ u odnosu na prošlog meseca, većina u oblastima pod kontrolom Huti „gde se svakog dana prijavljuju stotine novih slučajeva“.
