Sjedinjene Države su u utorak obnovile upozorenje da su obavezne da brane svog bliskog saveznika dan nakon što je osoblje filipinske mornarice povređeno i njihovi čamci za snabdevanje oštećeni u jednom od najozbiljnijih sukoba između Filipina i Kine u spornom delu u Južnom kineskom moru, rekli su zvaničnici.
Kina i Filipini okrivljuju jedni druge za podsticanje neprijateljstava od ponedeljka u Drugom Tomas Šou, koji je okupirao mali kontingent filipinske mornarice na prizemljenom ratnom brodu koji je pomno nadgledala kineska obalska straža, mornarica i brodovi osumnjičenih milicije u višegodišnjem teritorijalnom sukobu . Postoji bojazan da bi sporovi, koji su dugo smatrani azijskim žarištem, mogli eskalirati i dovesti Sjedinjene Države i Kinu u veći sukob.
Zamenik državnog sekretara SAD Kurt Kembel razgovarao je o akcijama Kine sa filipinskom koleginicom Marijom Terezom Lazaro u telefonskom razgovoru. Obojica su se složili da su kineske „opasne akcije ugrozile regionalni mir i stabilnost“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Campbell je ponovo potvrdio da se Ugovor o međusobnoj odbrani iz 1951., koji obavezuje Vašington i Manilu da pomognu u odbrani drugog u velikim sukobima, „proširuje se na oružane napade na filipinske oružane snage, javna plovila ili avione – uključujući one njegove obalske straže – bilo gdje na jugu Kinesko more“, prema Mileru.
Radna grupa filipinske vlade koja nadgleda teritorijalne sporove osudila je, kako je rekla, „opasne manevre, uključujući nabijanje i vuču“, što je poremetilo rutinske napore da se Filipinci transportuju hrane, vode i drugih zaliha koji čine teritorijalnu ispostavu na brodu BRP Sijera Madre u plićaka.
„Uprkos nezakonitim, agresivnim i nepromišljenim akcijama kineskih pomorskih snaga, naše osoblje je pokazalo uzdržanost i profesionalizam, uzdržalo se od eskalacije tenzija i nastavilo sa svojom misijom“, saopštila je filipinska operativna grupa bez detaljnijeg objašnjenja. „Njihovi postupci su ugrozili živote našeg osoblja i oštetili naše čamce u očiglednom kršenju međunarodnog prava.
Kineska obalska straža je rekla da su Filipini „u potpunosti odgovorni za ovo“. U njemu se navodi da je filipinski brod „ignorisao ponovljena svečana upozorenja Kine… i opasno se približio kineskom brodu u normalnoj plovidbi na neprofesionalan način, što je dovelo do sudara“.
Dva glisera – pokušavajući da isporuče građevinski materijal i druge potrepštine vojnom brodu stacioniranom u plićaku – pratila su brod za snabdevanje, prema kineskom ministarstvu spoljnih poslova, koje je manevar svoje obalske straže opisalo kao „profesionalan, uzdržan, razuman i zakonit“.
Filipinski ministar odbrane Gilberto Teodoro Mlađi rekao je u ponedeljak uveče da će se oružane snage njegove zemlje odupreti „opasnom i bezobzirnom ponašanju Kine“, što je „u suprotnosti sa njihovim izjavama dobre vere i pristojnosti“.
„Daćemo sve od sebe kako bismo ispunili svoj mandat pod zakletvom da zaštitimo svoj teritorijalni integritet, suverenitet i suverena prava“, rekao je Teodoro. „Međunarodnoj zajednici sada treba da bude jasno da su akcije Kine prava prepreka miru i stabilnosti u Južnom kineskom moru.
Nekoliko incidenata dogodilo se poslednjih meseci u blizini plićaka koje se nalazi na manje od 200 nautičkih milja (370 kilometara) od najbliže filipinske obale i gde održava Sijera Madre, koja je postala obložena rđom otkako je namerno prizemljena 1999. godine, ali je i dalje aktivno pušten vojni brod, što znači da bi napad na njega Filipini mogli smatrati ratnim činom.
Kina je sve više postala asertivnija u polaganju prava na praktično čitavo Južno kinesko more, što je dovelo do sve većeg broja direktnih sukoba sa drugim zemljama u regionu, pre svega sa Filipinima i Vijetnamom.
Novi zakon Kine, koji je stupio na snagu u subotu, ovlašćuje njenu obalsku stražu da zapleni strane brodove „koji ilegalno ulaze u kineske teritorijalne vode“ i da zadrži strane posade do 60 dana. Zakon je obnovio referencu na zakon iz 2021. koji kaže da kineska obalska straža može pucati na strane brodove ako je potrebno.
Najmanje tri priobalne vlade koje polažu pravo na vode — Filipini, Vijetnam i Tajvan — rekle su da neće priznati zakon. Malezija i Brunej su takođe uključeni u dugotrajne teritorijalne sporove, koji se smatraju delikatnom linijom raseda u dugogodišnjem rivalstvu između SAD i Kine u regionu.
