Sjedinjene Države su u četvrtak pokrenule inicijativu kojom se promovišu međunarodna saradnja na odgovornoj upotrebi veštačke inteligencije i autonomnog oružja od strane vojske, nastojeći da nametnu red na tehnologiji u nastajanju koja ima potencijal da promeni način vođenja rata.
„Kao tehnologija koja se brzo menja, imamo obavezu da stvorimo jake norme odgovornog ponašanja u vezi sa vojnom upotrebom veštačke inteligencije i na način koji ima na umu da će se primene AI od strane vojske nesumnjivo promeniti u narednim godinama“, izjavila je Boni Dženkins, podsekretar Stejt departmenta za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost.
Ona je rekla da američka politička deklaracija, koja sadrži pravno neobavezujuće smernice koje navode najbolje prakse za odgovornu vojnu upotrebu veštačke inteligencije, „može biti centralna tačka za međunarodnu saradnju“.
Dženkins je objavila deklaraciju na kraju dvodnevne konferencije u Hagu koja je postala još hitnija jer je napredak u tehnologiji bespilotnih letelica usred ruskog rata u Ukrajini ubrzao trend koji bi uskoro mogao da dovede prve potpuno autonomne borbene robote na bojno polje.
Američka deklaracija ima 12 tačaka, uključujući da je vojna upotreba veštačke inteligencije u skladu sa međunarodnim pravom i da države „održavaju ljudsku kontrolu i učešće u svim akcijama koje su ključne za informisanje i izvršenje suverenih odluka u vezi sa upotrebom nuklearnog oružja“.
Zachari Kallenborn, analitičar inovacija oružja sa Univerziteta Džordž Mejson, koji je prisustvovao Haškoj konferenciji, rekao je da potez SAD da zauzme svoj pristup međunarodnoj sceni „prepoznaje da postoji zabrinutost u vezi sa autonomnim oružjem. To je značajno samo po sebi“.
Kalenborn je rekao da je takođe važno što je Vašington uključio poziv na ljudsku kontrolu nad nuklearnim oružjem, „jer kada je u pitanju rizik od autonomnog oružja, mislim da je to lako najveći rizik koji imate“.
Podvlačeći osećaj međunarodne hitnosti u vezi sa veštačkom inteligencijom i autonomnim oružjem, 60 zemalja, uključujući SAD i Kinu, uputilo je poziv na akciju na Haškoj konferenciji pozivajući na široku saradnju u razvoju i odgovornoj vojnoj upotrebi veštačke inteligencije.
„Na vreme smo da ublažimo rizike i sprečimo da veštačka inteligencija izmakne kontroli, i na vreme smo da sprečimo da nas veštačka inteligencija odvede na mesto na kome jednostavno ne želimo da budemo“, rekao je holandski ministar spoljnih poslova Vopke Hoekstra.
Poziv na akciju objavljen u Holandiji naglašava „važnost obezbeđivanja odgovarajućih zaštitnih mehanizama i ljudskog nadzora nad upotrebom AI sistema, imajući u vidu ljudska ograničenja zbog ograničenja u vremenu i kapacitetima“.
Zemlje učesnice su takođe pozvale zemlje „da razviju nacionalne okvire, strategije i principe o odgovornoj veštačkoj inteligenciji u vojnom domenu“.
Vojni analitičari i istraživači veštačke inteligencije kažu da što duže traje skoro godinu dana rat u Ukrajini, to je veća verovatnoća da će dronovi biti korišćeni za identifikaciju, odabir i napad na ciljeve bez pomoći ljudi.
Ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju, Mihail Fedorov, rekao je za Asošijeted pres u nedavnom intervjuu da su potpuno autonomne dronove ubice „logičan i neizbežan sledeći korak“ u razvoju oružja. Rekao je da Ukrajina radi „mnogo istraživanja i razvoja u ovom pravcu“.
Ukrajina već ima poluautonomne dronove za napad i protiv-dronove oružje opremljeno veštačkom inteligencijom. Rusija takođe tvrdi da poseduje AI oružje, iako su tvrdnje nedokazane. Ali ne postoje potvrđeni slučajevi da je nacija ubacila u borbu robote koji su ubili potpuno sami.
Rusija nije pozvana da prisustvuje konferenciji u Hagu.
Kineski ambasador u Holandiji Tan Jian je prisustvovao i rekao da je Peking poslao dva dokumenta Ujedinjenim nacijama o regulisanju vojnih aplikacija veštačke inteligencije, rekavši da se to pitanje „tiče zajedničke bezbednosti i dobrobiti čovečanstva, što zahteva jedinstven odgovor svih zemalja“.
