Bajdenova administracija saopštila je u utorak da će generalno odbijati azil migrantima koji se pojave na južnoj granici SAD bez prethodnog traženja zaštite u zemlji kroz koju su prošli, što odražava pokušaj Trampove administracije koji nikada nije stupio na snagu jer bio blokiran na sudu.
Ova mera, iako ne predstavlja potpunu zabranu, nameće veoma ozbiljna ograničenja za azil za bilo koje državljanstvo osim za Meksikance, koji ne moraju da putuju kroz treću zemlju da bi stigli u SAD.
Mera neće odmah stupiti na snagu i gotovo je izvesno da će se suočiti sa pravnim izazovima. Predsednik Donald Tramp je tražio sličnu zabranu 2019. godine, ali je savezni žalbeni sud sprečio da ona stupi na snagu. Takođe će biti predmet mogućih revizija nakon perioda od 30 dana za javni komentar.
Zvaničnici administracije očekuju da će pravilo stupiti na snagu kada prestane pravilo iz ere pandemije koje odbija azil na osnovu sprečavanja širenja COVID-19. To pravilo, poznato kao ovlašćenje iz naslova 42, trebalo bi da ističe 11. maja, ali je dva puta odloženo zbog pravnih osporavanja država koje predvode republikanci.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost i pravosuđe tvrdilo je da im je sve veći broj migranata ostavio malo izbora. Oni predviđaju da će se broj ilegalnih prelaza popeti na između 11.000 i 13.000 dnevno ako se ne preduzme ništa nakon završetka Naslova 42, u odnosu na već izuzetno visok dnevni prosek od 6.500 u vladinoj fiskalnoj godini koja se završila 30. septembra.
Naslov 42 je trebalo da se okonča krajem decembra dok Vrhovni sud nije naredio da ostane na snazi. Zvaničnici administracije rekli su da su se broj dnevnih prelaza popeo na 7.700 dnevno početkom novembra i na 8.600 do sredine decembra, jer se među migrantima i krijumčarima širilo očekivanje da će se pravilo uskoro okončati.
Predloženo pravilo uspostavlja „oborivu pretpostavku nepodobnosti za azil“ za svakoga ko prođe kroz drugu zemlju da bi stigao do granice SAD sa Meksikom, a da prethodno tamo nije tražio zaštitu, navodi se u obaveštenju u Federalnom registru. Izuzeci će biti napravljeni za osobe sa „akutnom hitnom medicinskom pomoći“, „neposrednom i ekstremnom pretnjom“ od nasilnih zločina kao što su ubistvo, silovanje ili kidnapovanje, žrtva trgovine ljudima ili „druge izuzetno ubedljive okolnosti“.
Američki zvaničnici insistiraju da se ta mera razlikuje od Trampove, uglavnom zato što ima prostora za izuzeća i zato što je Bajdenova administracija stavila na raspolaganje druge pravne puteve, posebno humanitarnu uslovnu slobodu za Kubance, Haićane, Nikaragvance, Venecuelance i Ukrajince.
„Mi smo nacija imigranata, i mi smo nacija zakona. Jačamo dostupnost legalnih, uređenih puteva za migrante da dođu u Sjedinjene Države, istovremeno predlažući nove posledice na one koji ne iskoriste procese koje su im stavile na raspolaganje Sjedinjene Države i njeni regionalni partneri“, rekla je Državna bezbednost. sekretar Alehandro Maiorkas.
Za tražioce azila koji putuju na sever preko Centralne Amerike i Meksika do granice sa SAD, Kostarika i Meksiko imaju najsnažniji sistem azila. Obe zemlje su, međutim, preplavljene rastućim brojem zahteva za azil poslednjih godina.
Kostarika, zemlja sa samo 5 miliona stanovnika, zaostaje samo za Sjedinjenim Državama, Nemačkom i Meksikom po broju zahteva za azil koje je primila 2021. U decembru je predsednik Rodrigo Čaves dekretom izmenio sistem azila, navodeći da je bio zloupotrebljen od strane ekonomskih migranata.
Većina onih koji traže azil u Kostariki poslednjih godina su Nikaragvanci koji beže od represije u toj zemlji. U 2012. Kostarika je primila jedva 900 zahteva za azil. Prošle godine ih je bilo oko 80.000.
To je stvorilo ogroman zaostatak i produžilo proces, nešto što je navelo više Nikaragvaca da pogleda na sever ka Sjedinjenim Državama prošle godine.
Meksiko se godinama suočava sa povećanim brojem zahteva za azil, a prošle godine ih je primilo 118.478, uglavnom iz Hondurasa, Kube, Haitija i Venecuele. Mnogi migranti koji nemaju druge opcije koristili su sistem azila kao način da legalno pređu Meksiko dok su u procesu, a zatim da pokušaju da pređu granicu SAD.
Druge zemlje duž severne rute migranata imaju veoma ograničene kapacitete za prijem tražilaca azila. Neki, poput Meksika, pate od visokog nivoa nasilja, drugi imaju teške ekonomije i malo dostupnih resursa.
