Bajdenova administracija odlučila je da se ne kandiduje za drugi uzastopni mandat u veoma omalovaženom Savetu UN za ljudska prava, saopštio je u ponedeljak Stejt department.
Administracija je američko članstvo u Savetu sa sedištem u Ženevi postavila kao prioritet kada je preuzeo dužnost 2021. godine nakon što se bivši predsednik Donald Tramp povukao iz tog tela, navodeći kao razlog antiizraelsku pristrasnost. Od povratka u Savet, administracija je često dovodila u pitanje svoje glasove o Bliskom istoku i drugim pitanjima.
„Odlučili smo da u ovom trenutku ne tražimo još jedan (mandat) u Savetu za ljudska prava jer smo angažovani sa našim saveznicima oko najboljeg načina da krenemo napred“, rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Izbore za 47-člani savet održava Generalna skupština UN sa zemljama kandidatima iz različitih geografskih grupa. Ostala tri kandidata — Island, Španija i Švajcarska — iz američke geografske grupe poznate kao Zapadna hemisfera i drugi, ili VEOG, mogli bi da predstavljaju američke interese i vrednosti, rekao je Miler.
„Sve su to zemlje sa veoma snažnom podrškom ljudskim pravima“, rekao je on. „Mislili smo da će poneti zastavu napred, ali ćemo nastaviti da se bavimo pitanjima ljudskih prava.
Savet je osnovan 2006. godine da zameni komisiju za ljudska prava diskreditovanu zbog lošeg stanja prava nekih članova. Ali novi savet se ubrzo suočio sa sličnim kritikama, uključujući i to da su oni koji krše prava tražili mesta da zaštite sebe i svoje saveznike. SAD su kritikovale izbor kandidata sa lošom evidencijom prava na neospornim listama.
SAD su bile najglasniji branilac Izraela i više puta su mu se pridružile u osudi navodne anti-izraelske pristrasnosti u telu UN za ljudska prava. Španija je, u međuvremenu, bila jedna od tri evropske zemlje koje su objavile da će priznati palestinsku državu – potez koji je Izrael kritikovao.
Ono što su SAD videle kao preteranu kritiku Saveta prema Izraelu kulminiralo je povlačenjem Trampove administracije iz njega u junu 2018.
Najavljujući da će Bajdenova administracija poništiti Trampovu odluku, državni sekretar Entoni Blinken kritikovao je povlačenje, rekavši da ono „ništa nije podstaklo značajne promene, već je umesto toga stvorilo vakuum rukovodstva SAD, što su zemlje sa autoritarnim programima iskoristile u svoju korist“.
