Godina 2022. donela je značajne političke i ekonomske događaje u Venecueli, gde je predsednik Nikolas Maduro, suočen s međunarodnim pritiscima, pristao na održavanje predsedničkih izbora. Iako su ti izbori predstavljeni kao demokratski iskorak, opozicija tvrdi da nisu bili ni slobodni ni pošteni, te da su rezultati namešteni kako bi Maduro obezbedio svoj treći mandat na čelu zemlje. Uprkos navodnim nepravilnostima, Bela kuća i dalje balansira između pritiska na Madurovu vlast i globalnih ekonomskih interesa, što je posebno vidljivo kroz dozvolu za eksploataciju nafte koju je dobila američka kompanija Chevron.
Kao deo sporazuma, Chevron je obnovio rad na venecuelanskim naftnim poljima i počeo da izvozi sirovu naftu na američko tržište. Venecuelanska naftna industrija, koja je decenijama bila ključni pokretač privrede, doživela je ozbiljan pad usled korupcije, lošeg upravljanja i međunarodnih sankcija. Proizvodnja je pala sa 3,5 miliona barela dnevno 1999. godine, kada je vlast preuzeo Ugo Čaves, na manje od 400.000 barela dnevno 2020. Međutim, zahvaljujući Chevronovoj aktivnosti, proizvodnja se sada oporavlja.
Prema uslovima dozvole, Chevron nema obavezu direktnog plaćanja poreza vladi Venecuele, već sredstva preusmerava preko zajedničkih preduzeća sa državnom naftnom kompanijom PDVSA. Opozicija upozorava da vlada Nikolasa Madura koristi ove prihode za svoje interese, dok su finansijski podaci o prihodima i njihovoj raspodeli potpuno netransparentni.
Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa kritikama domaćih i stranih političkih grupa zbog ovog aranžmana, ali administracija predsednika Džozefa Bajdena brani odluku, navodeći da sankcije prema Venecueli redovno prolaze reviziju i da je cilj očuvanje stabilnosti globalnog tržišta nafte. Bajden je nedavno izjavio da „nema dovoljno dokaza“ za pooštravanje sankcija u ovom trenutku.
Iako naftna industrija beleži oporavak, život običnih građana Venecuele ostaje težak. Milioni ljudi napustili su zemlju od dolaska Madura na vlast, bežeći od političke represije, hiperinflacije i nedostatka osnovnih resursa. Venecuela je nekada bila vodeća ekonomija Latinske Amerike, ali danas se suočava s dubokom političkom i ekonomskom krizom, dok opozicija i dalje traži pravdu za sporne izbore.
„Madurova vlada dobija milijarde dolara od nafte, dok narod Venecuele jedva preživljava“, izjavili su predstavnici opozicije, optužujući vlasti za zloupotrebu sredstava i nastavak represije.
Unatoč obnovljenim prihodima od nafte, Madurova vlada i dalje se oslanja na autoritarnu kontrolu. Opozicione grupe i međunarodna zajednica pozivaju na dalje pritiske, ali trenutni ekonomski dogovori ukazuju na nastavak složenih odnosa između Venecuele i Sjedinjenih Država, dok politička kriza ostaje nerešena.
