Sjedinjene Američke Države danas se sećaju žrtava i preživelih napada 11. septembra 2001. godine, kada je skoro 3.000 ljudi izgubilo život u terorističkim napadima na Svetski trgovinski centar, Pentagon i preko ruralne Pensilvanije. Dok se nacija priseća tragičnog događaja, godišnjica ove godine dobija dodatni značaj zbog političkog konteksta predsedničke kampanje.
Potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp prisustvovaće ceremonijama u Njujorku i Pensilvaniji, nekoliko dana nakon što su se suočili u predsedničkoj debati. Dok politička retorika dominira javnim prostorom, organizatori komemoracija nastoje da fokus zadrže na žrtvama i njihovim porodicama, kao što je običaj poslednjih decenija.
Ceremonija obeležavanja na „nultoj tački“ u Njujorku ponovo će biti mesto okupljanja članova porodica žrtava, a imena stradalih biće čitana kao deo tradicionalne počasti. Iako se političari često pojavljuju na događajima, centralna uloga ostaje rezervisana za porodice, koje na taj način nastavljaju da neguju sećanje na svoje najmilije.
Napadi 11. septembra duboko su promenili američku spoljnu politiku, bezbednosne protokole i način na koji Amerikanci doživljavaju pretnje spolja, a posledice tog dana osećaju se i danas. Pored sećanja na stradale, napad je pokrenuo invazije na Avganistan i Irak, čime je započet „Globalni rat protiv terorizma“ koji je odneo hiljade života i izmenio geopolitičku sliku sveta.
Kao i svake godine, širom zemlje održavaju se događaji u znak sećanja na stradale, od polaganja venaca do volonterskih projekata. Uprkos političkom okruženju, ključna poruka godišnjice ostaje ista: poštovanje prema žrtvama i njihovo neizbrisivo mesto u kolektivnoj svesti američkog naroda.
