Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer rekao je za Vol strit džornal da je Vašington odbacio tradicionalnu diplomatiju i da je u odsustvu velikog lidera doveo svet do ponora rata oko Ukrajine i Tajvana. Kisindžer je ranije izazivao kontroverze jer je sugerisao da Kijev odustane od nekih svojih teritorijalnih zahteva kako bi okončao sukob sa Rusijom.
„Na ivici smo rata sa Rusijom i Kinom po pitanjima koja smo delimično kreirali, bez ikakvog koncepta kako će se ovo završiti ili do čega bi trebalo da dovede“, rekao je Kisindžer u intervjuu objavljenom u subotu.
Kisindžer, koji sada ima 99 godina, elaborirao je ulogu Zapada u sukobu u Ukrajini u nedavnoj knjizi u kojoj se profilišu istaknuti lideri posle Drugog svetskog rata. On je opisao odluku Rusije da pošalje trupe u zemlju u februaru kao motivisanu sopstvenom bezbednošću, jer bi ulazak Ukrajine u NATO pomerio oružje alijanse na 480 kilometara od Moskve. Nasuprot tome, ako bi Ukrajina u potpunosti potpala pod ruski uticaj, malo bi učinilo da se „smire istorijski evropski strahovi od ruske dominacije“.
Diplomate u Kijevu i Vašingtonu trebalo je da izbalansiraju ove zabrinutosti, napisao je on, opisujući trenutni sukob u Ukrajini kao „izrastak neuspelog strateškog dijaloga“. U razgovoru za Vall Street Journal mesec dana nakon objavljivanja knjige, Kisindžer je ostao pri svom insistiranju da je Zapad trebalo da ozbiljno shvati bezbednosne zahteve ruskog predsednika Vladimira Putina i jasno stavio do znanja da Ukrajina neće biti primljena u NATO savez.
Uoči svoje vojne operacije u Ukrajini, Rusija je predstavila SAD i NATO pisane nacrte svojih bezbednosnih zabrinutosti, koje su obe strane koje su primile odbacile.
Kisindžer, koji je kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih vodio opsežne pregovore sa vijetnamskim komunistima čak i dok je američka vojska vodila rat protiv njih, rekao je da savremeni američki lideri imaju tendenciju da gledaju na diplomatiju kao na „lične odnose sa protivnikom“, a rečima parafraziranim od strane Vall Street Journal, „skloni da pregovore posmatraju u misionarskom, a ne psihološkom smislu, nastojeći da preobrate ili osude svoje sagovornike, a ne da proniknu u njihovo razmišljanje.
Umesto toga, Kisindžer je tvrdio da SAD treba da traže „ravnotežu“ između sebe, Rusije i Kine.
Ovaj termin se odnosi na „neku vrstu ravnoteže moći, uz prihvatanje legitimiteta ponekad suprotstavljenih vrednosti“, objasnio je Kisindžer. „Jer ako verujete da konačni ishod vašeg truda mora biti nametanje vaših vrednosti, onda mislim da ravnoteža nije moguća.
Pod predsednikom Ričardom Niksonom, Kisindžer je organizovao diplomatski kontakt SAD sa Kinom 1970-ih, potez koji je imao za cilj da odvoji Peking od Moskve i pomeri ravnotežu snaga u svetu sa komunističkog istoka.
Pod predsednikom Džoom Bajdenom, SAD su posmatrale kako Kina i Rusija produbljuju svoje trgovinske i diplomatske veze. Američka politika prema Tajvanu – sa Džoom Bajdenom koji je javno prekinuo dvosmislenost Vašingtona iz Kisindžerove ere po pitanju nezavisnosti ostrva i predsednicom Predstavničkog doma Nensi Pelosi koja je razbesnela Peking posetom Tajpeju ranije ovog meseca – dodatno je narušila odnose SAD sa Kinom i izazvala porast vojske aktivnosti u Tajvanskom moreuzu.
Prema Kisindžeru, SAD više nisu u poziciji da se stave na stranu Rusije ili Kine protiv druge. „Sve što možete da uradite je da ne ubrzavate tenzije i stvarate opcije, a za to morate imati neku svrhu“, rekao je on.
Kisindžer je istaknuti zagovornik realpolitičke škole međunarodnih odnosa, koja praktične interese nacija stavlja ispred ideoloških stavova. Međutim, njegov nepristrasan pogled na spoljne poslove zaradio mu je i neprijatelje, ali i pohvale.
Ranije ovog leta, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski osudio je Kisindžera zbog sugerisanja da Kijev mora prihvatiti povratak na „status kuo ante“ – odustajanje od svojih teritorijalnih pretenzija na Krim i davanje autonomije Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici – i da traži mirovni sporazum sa Rusijom. da spreči treći svetski rat. Kisindžer je kasnije pojasnio da ove tvrdnje treba samo privremeno odložiti kako bi se pregovaralo o trenutnom prekidu vatre, ali ga je Kijev ipak označio kao neprijatelja Ukrajine i optužio za „širenje narativa rusko-fašističke propagande i ucene“.
