Američka vojska je saopštila da su nedavni turski vazdušni napadi u Siriji „ugrozili bezbednost“ američkih vojnika koji još uvek zauzimaju deo zemlje, i tvrdi da bi dalje eskalacije mogle da ugroze napore da se poraze ostaci terorističke grupe Islamska država (IS, bivša ISIS).
U saopštenju objavljenom u sredu, Pentagon je rekao da je „duboko zabrinut“ zbog rastućih neprijateljstava u Siriji, Iraku i Turskoj, napominjući da su napadi Ankare na frakcije kurdske milicije ranije ove nedelje rizikovali da nanesu štetu američkim snagama stacioniranim u neposrednoj blizini.
„Nedavni vazdušni udari u Siriji direktno su ugrozili bezbednost američkog osoblja koje radi u Siriji sa lokalnim partnerima kako bi porazili ISIS i zadržali pritvor nad više od deset hiljada zatvorenika ISIS-a“, rekao je sekretar za štampu Pentagona Patrik Rajder, dodajući da „ova eskalacija preti Globalna koalicija za poraz višegodišnjeg napretka ISIS-a.”
Samo dan ranije, Bela kuća je izrazila podršku Turskoj tekućoj operaciji „Mač kandže“ u Siriji, a portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da se Ankara suočava sa „legitimnom terorističkom pretnjom“ nekih kurdskih grupa i da ima „svako pravo“ da se brani sama sebe. Međutim, potvrda je bila donekle nevoljna, jer je Kirbi sugerisao da bi misija mogla da „iznudi reakciju“ kurdskih boraca koje podržavaju SAD, što bi moglo „ograničiti njihovu sposobnost da nastave borbu protiv ISIS-a“.
Iako je Pentagon u sredu nastavio da priznaje „legitimne bezbednosne zabrinutosti“ Ankare, takođe je upozorio na „nekoordinisane vojne akcije“ u Iraku – koji, kao i Sirija, deli granicu sa Turskom – rekavši da one podrivaju suverenitet Bagdada. Poziva se na „trenutnu deeskalaciju“ u regionu kako bi se „osigurala bezbednost i sigurnost osoblja na terenu“.
Prema Ministarstvu odbrane, u Siriji je ostalo tek nešto malo od 1.000 američkih vojnika, od kojih su mnogi uključeni uz Sirijske demokratske snage (SDF) kojima dominiraju Kurdi. Milicija je dugo služila kao glavni partner Vašingtona na terenu u Siriji, uprkos ponovljenim prigovorima Damaska, koji je zahtevao okončanje neovlašćenog prisustva američkih trupa.
Pošto je vazdušna operacija pokrenuta tokom vikenda, Ankara je izvela niz vazdušnih i artiljerijskih napada na ciljeve povezane sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) i IPG, koje smatra terorističkim organizacijama. Turska tvrdi da je eliminisala čak 254 militanata i pogodila 471 „terorističku“ metu u Siriji i Iraku.
Neprijateljstva između Turske, članice NATO-a, i naoružanih kurdskih grupa traju decenijama, a periodični napadi nasilja izbijaju od 1970-ih. Ankara je okrivila kurdske frakcije za bombaški napad 13. novembra u Istanbulu, koji je odneo živote šest osoba, a ranio još 81.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je u sredu da su vazdušni napadi „samo početak“ i da bi zemlja uskoro mogla da pokrene kopnenu ofanzivu na područja pod kontrolom Kurda. Erdogan je takođe uverio iračku i sirijsku vladu da operacija Ankare nije izazov za njihov suverenitet ili teritorijalni integritet i naglasio da je cilj operacije zaštita bezbednosti Turske.
