Bajdenova administracija saopštila je u petak da je izraelska upotreba oružja koje je obezbedilo SAD u Gazi verovatno prekršila međunarodno humanitarno pravo, ali su ratni uslovi sprečili američke zvaničnike da to sigurno utvrde u određenim vazdušnim napadima.
Nalaz administracije o „razumnim“ dokazima za zaključak da je njen saveznik prekršio međunarodno pravo tokom vođenja rata u Gazi, objavljen u sažetku izveštaja koji je dostavljen Kongresu u petak, predstavlja najsnažniju takvu izjavu Bajdenovih zvaničnika.
Ali njeno upozorenje da nije bilo u mogućnosti da odmah poveže specifično američko oružje sa pojedinačnim napadima izraelskih snaga u Gazi moglo bi dati administraciji slobodu u bilo kojoj budućoj odluci o tome da li da ograniči američke odredbe o ofanzivnom oružju na Izrael.
Nalazi administracije, prva procena ove vrste koju su primorali kolege demokrate predsednika Džoa Bajdena u Kongresu, dolaze nakon sedam meseci vazdušnih napada, kopnenih borbi i ograničenja pomoći koji su odneli živote skoro 35.000 Palestinaca, uglavnom žena i deca.
Bajden je pokušao da ide sve tanijom linijom u podršci ratu premijera Benjamina Netanjahua protiv Hamasa. Suočio se sa rastućom ogorčenošću u zemlji i inostranstvu zbog sve većeg broja poginulih Palestinaca i početka gladi, uzrokovane velikim delom izraelskim ograničenjima kretanja hrane i pomoći u Gazu. Tenzije su dodatno pojačane poslednjih nedelja Netanjahuovim obećanjem da će proširiti ofanzivu izraelske vojske u prepunom južnom gradu Rafi, uprkos Bajdenovom odlučnom protivljenju.
Bajden je u poslednjim mesecima teške predizborne kampanje protiv Donalda Trampa. Suočava se sa zahtevima mnogih demokrata da prekine dotok ofanzivnog oružja u Izrael i osudama republikanaca koji ga optužuju da se pokolebao sa podrškom Izraelu u trenutku kada je to bilo potrebno.
Demokratska administracija je preduzela jedan od prvih koraka ka uslovljavanju vojne pomoći Izraelu poslednjih dana kada je pauzirala isporuku od 3.500 bombi iz zabrinutosti zbog pretnje ofanzive Izraela na Rafu, južni grad prepun više od milion Palestinaca, viša administracija rekao je zvaničnik.
Predsednička direktiva, koja je dogovorena u februaru, obavezuje ministarstva odbrane i Stejt departmenta da izvrše „procenu svih verodostojnih izveštaja ili navoda da su takvi odbrambeni članci i, po potrebi, službe odbrane korišćeni na način koji nije u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući međunarodno humanitarno pravo“.
Sporazum ih je takođe obavezao da kažu Kongresu da li smatraju da je Izrael postupio kako bi „samovoljno uskratio, ograničio ili na drugi način ometao, direktno ili indirektno“, isporuku bilo kakve humanitarne pomoći koju podržavaju SAD u Gazi za tamošnje izgladnjele civile.
Poslanici i drugi koji su se zalagali za reviziju rekli su da su Bajden i prethodni američki lideri sledili dvostruke standarde kada su sprovodili američke zakone koji regulišu kako strane vojske koriste podršku SAD, što je optužba koju Bajdenova administracija negira. Oni su pozvali administraciju da donese direktnu pravnu odluku o tome da li postoje verodostojni dokazi da su konkretni izraelski vazdušni napadi na škole, prenaseljena naselja, medicinske radnike, konvoje pomoći i druge mete, kao i ograničenja na pošiljke pomoći u Gazu, prekršili zakone rata i ljudska prava.
Njihovi protivnici su tvrdili da bi američki nalaz protiv Izraela oslabio Izrael u trenutku kada se bori protiv Hamasa i drugih grupa koje podržava Iran. Svi oštro kritični nalazi o Izraelu sigurno će povećati pritisak na Bajdena da obuzda dotok oružja i novca izraelskoj vojsci i dodatno pojača tenzije sa Netanjahuovom tvrdo desničarskom vladom zbog njenog vođenja rata protiv Hamasa.
Bilo kakav nalaz protiv Izraela takođe bi mogao da ugrozi Bajdenovu podršku na ovogodišnjim predsedničkim izborima od strane nekih glasača koji žarko podržavaju Izrael.
U vreme kada je Bela kuća pristala na reviziju, radila je na tome da spreči poteze demokratskih poslanika i nezavisnog senatora Bernija Sandersa iz Vermonta da počnu da ograničavaju isporuke oružja Izraelu.
Izrael je započeo ofanzivu nakon što je u napadu na Izrael 7. oktobra, koji je predvodio Hamas, ubijeno oko 1.200 ljudi. Dve trećine Palestinaca ubijenih od tada su žene i deca, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima. Zvaničnici SAD i UN kažu da su izraelska ograničenja na isporuku hrane od 7. oktobra dovela do potpune gladi u severnoj Gazi.
Grupe za ljudska prava dugo su optuživale izraelske bezbednosne snage za zlostavljanje Palestinaca i optuživale izraelske lidere da ne pozivaju odgovorne na odgovornost. U januaru, u slučaju koji je pokrenula Južna Afrika, najviši sud UN-a naredio je Izraelu da učini sve što je u njegovoj moći da spreči smrt, uništenje i bilo kakve akte genocida u Gazi, ali je veće prestalo da naredi prekid vojne ofanzive.
Izrael kaže da poštuje svo američko i međunarodno pravo, da istražuje navode o zlostavljanju od strane svojih bezbednosnih snaga i da je njegova kampanja u Gazi proporcionalna egzistencijalnoj pretnji za koju kaže da je predstavlja Hamas.
Bajden je u decembru rekao da „neselektivno bombardovanje“ košta međunarodne podrške Izraela. Nakon što su izraelske snage u aprilu gađale i ubile sedam humanitarnih radnika iz Svetske centralne kuhinje, Bajdenova administracija je prvi put nagovestila da bi mogla da ukine vojnu pomoć Izraelu ako ne promeni način postupanja sa ratom i humanitarnom pomoći.
Predsednici Ronald Regan i Džordž H.V. Buš, 1980-ih i ranih 1990-ih, bili su poslednji predsednici koji su otvoreno zadržavali oružje ili vojno finansiranje kako bi pokušali da nateraju Izrael da promeni svoje akcije u regionu ili prema Palestincima.
Izveštaj Bajdenove administracije od strane nezvaničnog, samoformiranog panela, uključujući vojne stručnjake, akademike i bivše zvaničnike Stejt departmenta, detaljno opisuje izraelske napade na konvoje pomoći, novinare, bolnice, škole i izbegličke centre i druge lokacije. Oni su tvrdili da je broj poginulih civila u tim udarima — kao što je napad 31. oktobra na stambenu zgradu za koji se navodi da je ubijeno 106 civila — bio nesrazmeran udaru na bilo koji vojni cilj.
