Boreći se sa nemirnim morem oko Gaze, SAD sada razmatraju napuštanje napora da ponovo instaliraju pristanište koji je korišćen za dobijanje preko potrebne humanitarne pomoći izgladnjelim Palestincima, izjavila su u četvrtak dva američka zvaničnika.
Prvobitni plan ranije ove nedelje bio je da se pristanište ponovo instalira na nekoliko dana kako bi se poslednje palete pomoći premestile na obalu i zatim trajno uklonjene, ali uzburkano more sprečilo je ponovno postavljanje.
Bela kuća i Ministarstvo odbrane rekli su da će pristan „uskoro“ prestati sa radom, ali nisu precizirali vreme. Drugi američki zvaničnici rekli su da Pentagon i američka Centralna komanda aktivno razgovaraju o ranom okončanju operacija pristaništa jer vremenske prilike i neki problemi u održavanju čine daleko manje poželjnim da se ponovo poveže na kratko vreme.
Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti da bi razgovarali o unutrašnjim raspravama, rekli su da još nema konačne odluke i da ako se vreme malo smiri, male su šanse da je mogu ponovo spojiti na kratko.
Širom Vašingtona, zvaničnici su signalizirali kraj misije koja je bila puna vremenskih i bezbednosnih problema, ali koja je takođe donela više od 19,4 miliona funti (8,6 miliona kilograma) pomoći gladnim stanovnicima Gaze tokom devetomesečnog perioda rat između Izraela i Hamasa se odugovlači.
„Očekujem da ćemo u relativno kratkom roku obustaviti operacije pristaništa“, rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan novinarima na marginama samita NATO-a u Vašingtonu u četvrtak. „Pravi problem trenutno nije u dobijanju pomoći u Gazi. Radi se o efikasnom obilasku Gaze.“
General-major Pat Rajder, sekretar za štampu Pentagona, priznao je u saopštenju da američko vojno osoblje „nije bilo u stanju da ponovo pričvrsti mol na obalu“ kako je planirano ove nedelje, i da datum za njegovo ponovno pričvršćivanje nije određen. „Pristanište će uskoro prestati sa radom“, rekao je on, ali nije naveo vremenski okvir.
Deo pomoći i dalje ostaje na moru i na Kipru, ali zvaničnici su rekli da razmatraju alternativne planove za prenošenje pomoći u izraelsku luku Ašdod. Luka se posmatra kao verovatna opcija zamene za kretanje zaliha sa Kipra u Gazu.
Uprkos problemima sa pristaništem, Salivan je projekat nazvao uspešnim.
„Vidim, ja vidim bilo koji rezultat koji proizvodi više hrane, više humanitarne robe, koji će ljudima Gaze doći kao uspeh“, rekao je Salivan. „To je aditiv. To je nešto dodatno što inače ne bismo stigli tamo kada je došlo. I to je dobra stvar.”
Taj ukupni iznos isporučene pomoći, rekao je Rajder, „predstavlja najveću količinu pomoći koju je prevezla američka vojska u periodu od tri meseca i najveći humanitarni odgovor u regionu Bliskog istoka.
Stalni vremenski problemi primorali su vojsku da privremeno ukloni mol tri puta otkako je postavljen u maju. A projekat je takođe ometen bezbednosnim pretnjama koje su navele humanitarne agencije da zaustave distribuciju hrane i drugih zaliha u Gazi.
Grupe za pomoć su saopštile da, iako je svaka količina hrane za Gazu dobrodošla, mnogi kritikuju projekat kao skupu smetnju, rekavši da bi SAD trebalo da se usredsrede na pritisak na Izrael da dozvoli više pomoći preko kopnenih granica, koje su dugo smatrane najproduktivnijim opcija.
UN su obustavile sve isporuke Svjetskog programa za hranu sa pristaništa nakon izraelskog vojnog napada 8. juna koji je spasio četiri izraelska taoca, ali je ubio stotine Palestinaca, navodeći zabrinutost da su trupe koristile područje u blizini za izlazak spašenih talaca helikopterom.
Pomoć koja je tekla kroz pristanište je zatim počela da se gomila u bezbednoj zoni na plaži, ali je VFP na kraju angažovao izvođače da je premeste u skladišta za dalju distribuciju. Ministarstvo odbrane je ove nedelje saopštilo da je značajan iznos pomoći raščišćen.
Pentagon je sve vreme insistirao da je pristanište — vojni sistem poznat kao sposobnost zajedničke logistike preko obale ili JLOTS — trebalo da bude samo privremeno rešenje. I u njemu se navodi da je to postavljeno kao zastoj dok su zvaničnici radili sa Izraelcima na otvaranju kopnenih puteva.
