Sjedinjene Države saopštile su u ponedeljak da su se pridružile velikim donatorima u zahtevu da Ujedinjene nacije budu u stanju da isporuče pomoć preko ključnog prelaza od Turske do severozapada Sirije pod kontrolom pobunjenika, nezavisno i svima kojima je potrebna. To je odbacivanje uslova koje je postavila Sirija i koje podržava njen saveznik Rusija da Damask kontroliše svu pomoć i zabranjuje komunikaciju UN-a sa pobunjenicima u regionu, piše AP.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild rekla je Savetu bezbednosti UN da je ponuda sirijske vlade ranije ovog meseca da dozvoli isporuku pomoći preko prelaza Bab al-Hava pokazala potrebu za prekograničnom pomoći, ali je rekla da su ograničenja Sirije neprihvatljiva i da bi „ometala pomoć i dovela humanitarce, uključujući UN u opasnost.
Nakon što je poslednji šestomesečni mandat istekao 10. jula, Rusija je stavila veto na devetomesečno produženje, a savet je odbacio rusku rezoluciju o produženju za šest meseci.
Vlada predsednika Bašara Asada je tada dala zeleno svetlo Ujedinjenim nacijama da koriste prelaz, ali pod uslovom da ustupi kontrolu Siriji, da ne komunicira sa grupama koje naziva teroristima i da isporuku pomoći nadgledaju Crveni krst ili Crveni polumesec.
Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova odbila je ponudu. U njemu se navodi da bi zabrana komunikacije sa pobunjenicima sprečila pomoć UN-a da stigne do svih kojima je potrebna, a da bi isporuka pomoći pod nadzorom Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca ometala nezavisnost UN i nije praktična jer ne deluju na severozapadu. Rečeno je da zahtev da se isporuka pomoći vrši u „punoj saradnji i koordinaciji“ sa Damaskom zahteva „preispitivanje“.
Tomas-Grinfild je rekao da su se Sjedinjene Države pridružile drugim velikim donatorima da bi jasno stavile do znanja da svaki prekogranični aranžman mora da sadrži pet ključnih elemenata: operacije UN moraju da budu nezavisne i da se angažuju sa svim stranama na terenu; Ujedinjene nacije moraju da deluju širom Sirije, uključujući i van oblasti koje drži vlada; pristup treba da bude dugoročan i da se ne završava zimi; pomoć mora biti u skladu sa humanitarnim principima; i moraju se zadržati prethodni aranžmani za prekogranično praćenje.
„Svih pet ovih elemenata je kritično“, rekao je američki izaslanik, naglašavajući da će oni poboljšati poverenje među zemljama donatorima u humanitarne operacije Sirije, potvrditi da će operacije UN biti vođene samo humanitarnim principima, obezbediti odgovarajuće finansiranje i dati humanitarnim radnicima veću predvidljivost.
Koordinator humanitarne pomoći UN Rameš Radžasingam rekao je Savetu bezbednosti da humanitarni zvaničnici nastavljaju da razgovaraju sa sirijskom vladom o uslovima operacija pomoći.
U međuvremenu, on je rekao da su UN poslale konvoje preko druga dva prelaza Bab al-Salameh i al-Rai.
Mnogi ljudi u severozapadnom Idlibu bili su primorani da napuste svoje domove tokom 12-godišnjeg građanskog rata, koji je ubio skoro pola miliona ljudi i raselio polovinu predratnog stanovništva zemlje od 23 miliona. Stotine hiljada ljudi žive u šatorskim naseljima i oslanjaju se na pomoć koja dolazi preko graničnog prelaza Bab al-Hava.
Glavna pobunjenička grupa na severozapadu Idliba je Hajat Tahrir al Šam, čije poreklo potiče iz Al Kaide. Grupa i drugi militanti su mešavina domaćih boraca i stranih džihadista koji su počeli da dolaze u Siriju 2011. nakon što se prvobitno mirna pobuna protiv Asada pretvorila u oružanu pobunu.
Zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski je jasno stavio do znanja da se isporuka pomoći preko Bab al-Have mora vršiti „uz saglasnost i u bliskoj saradnji sa međunarodno priznatom vladom zemlje“.
On je rekao da humanitarno osoblje UN sada ima priliku da sarađuje sa legitimnim sirijskim vlastima, da daje prioritet interesima onih kojima je potrebna pomoć, uključujući i teritorije koje drži vlada, „a ne međunarodno priznatih terorista i njihovih zapadnih sponzora koji su se ukorijenili u Idlibu“.
Sirijski ambasador u UN-u Basam Sabag rekao je da je Damask otvoren za saradnju sa Ujedinjenim nacijama, ali da mora da ima kontrolu. On je naglasio da Siriji nije potrebna samo pomoć, već i projekti ranog oporavka i operacije deminiranja.
