Sjedinjene Države vode pregovore sa Iranom kako bi skicirali korake koji bi mogli da ograniče iranski nuklearni program, puste neke pritvorene američke državljane i odmrznu deo iranske imovine u inostranstvu, rekli su iranski i zapadni zvaničnici, prenosi Rojters.
Ovi koraci bi bili predstavljeni kao „razumevanje“, a ne kao sporazum koji bi zahtevao reviziju od strane Kongresa SAD, gde se mnogi protive davanju pogodnosti Iranu zbog njegove vojne pomoći Rusiji, njene domaće represije i podrške zastupnicima koji su napali interese SAD u region.
Pošto nije uspeo da oživi iranski nuklearni sporazum iz 2015. godine, Vašington se nada da će vratiti neka ograničenja Iranu kako bi sprečio da dobije nuklearno oružje koje bi moglo da ugrozi Izrael i izazove regionalnu trku u naoružanju. Teheran kaže da nema ambicije da razvija nuklearno oružje.
Sporazum iz 2015, koji je tadašnji predsednik Donald Tramp napustio 2018, ograničio je obogaćivanje uranijuma u Teheranu na 3,67% čistoće i njegove zalihe ovog materijala na 202,8 kg (447 funti) – granice koje je Teheran od tada daleko premašio.
Američki i evropski zvaničnici traže načine da obuzdaju nuklearne napore Teherana od sloma indirektnih američko-iranskih pregovora. Spremnost da se ponovo započnu diskusije ilustruje rastući osećaj hitnosti u zapadnim prestonicama u vezi sa iranskim programom.
Američka vlada je odbacila izveštaje da traži privremeni dogovor, koristeći pažljivo konstruisana demantija koja ostavljaju otvorenom mogućnost manje formalnog „razumevanja“ koje bi moglo da izbegne reviziju Kongresa.
Portparol Stejt departmenta Met Miler negirao je da postoji bilo kakav dogovor sa Iranom.
Međutim, rekao je da Vašington želi da Teheran deeskalira tenzije i obuzda svoj nuklearni program, prekine podršku regionalnim proksi grupama koje izvode napade, zaustavi podršku ruskom ratu protiv Ukrajine i pusti zatočene američke državljane.
„Nastavljamo da koristimo diplomatske angažmane da bismo ostvarili sve ove ciljeve“, dodao je on, ne iznoseći detalje.
Iranski zvaničnik je rekao: „Zovite to kako god želite, bilo da je to privremeni sporazum, privremeni sporazum ili međusobno razumevanje – obe strane žele da spreče dalju eskalaciju.
U prvom slučaju, „to će uključivati razmenu zatvorenika i deblokadu dela zamrznute imovine Irana“, rekao je on.
Dalji koraci bi mogli uključiti ukidanje američkih sankcija Iranu da izvozi naftu u zamenu za prestanak obogaćivanja uranijuma od 60 odsto i veću saradnju Irana sa nuklearnim nadzorom UN-a, rekao je on.
„Ja bih to nazvao razumevanjem za hlađenje“, rekao je zapadni zvaničnik pod uslovom da ostane anoniman, rekavši da je u Omanu bilo više od jedne runde indirektnih pregovora između zvaničnika američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Breta Mekgurka i glavnog iranskog nuklearnog pregovarača Alija Bagheri Kani.
Specijalni izaslanik SAD za Iran Rob Mali takođe se sastao sa iranskim ambasadorom u Ujedinjenim nacijama nakon što je Iran više meseci odbijao direktan kontakt.
Zapadni zvaničnik je rekao da je ideja bila da se stvori status kvo prihvatljiv za sve, naterajući Iran da izbegne zapadnu crvenu liniju obogaćivanja do 90% čistoće, što se obično posmatra kao stepen oružja, i možda čak da „pauzira“ svoje obogaćivanje na 60%.
Pored pauze od 60 odsto, obe strane razgovaraju o većoj iranskoj saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i ne postavljaju naprednije centrifuge u zamenu za „značajan transfer“ iranskih sredstava koja se drže u inostranstvu, rekao je zvaničnik.
Zvaničnik nije precizirao da li pauza znači da će se Iran obavezati da se neće obogaćivati iznad 60% ili će sam prestati da se obogaćuje na 60%.
Redosled koraka i kako bi se oni mogli odnositi na oslobađanje trojice pritvorenih američkih državljana koje drži Iran takođe nisu bili jasni. Zvaničnici su ranije rekli da bi njihovo oslobađanje moglo biti povezano sa oslobađanjem zamrznutih sredstava.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u ponedeljak da bi dve zemlje uskoro mogle da razmene zarobljenike ako Vašington pokaže dobru volju, rekavši da su razgovori vođeni preko posrednika, ne iznoseći detalje. Iranska misija pri UN nije odmah odgovorila na detaljan zahtev za komentar.
Zapadni zvaničnik je rekao da je ključni cilj SAD da spreče pogoršanje nuklearne situacije i da izbegnu potencijalni sukob između Izraela i Irana.
„Ako () Iranci pogrešno izračunaju, potencijal za snažan odgovor Izraela je nešto što želimo da izbegnemo“, rekao je on.
Čini se da američki zvaničnici izbegavaju da kažu da traže „sporazum“ zbog zakona iz 2015. prema kojem Kongres mora da dobije tekst bilo kog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, otvarajući prozor za zakonodavce da ga preispitaju i potencijalno glasaju.
Predsednik komiteta za spoljne poslove američkog Kongresa Majkl Mekol, republikanac, pisao je u četvrtak predsedniku Džou Bajdenu rekavši da „svaki aranžman ili sporazum sa Iranom, čak i neformalni, zahteva podnošenje Kongresu“.
