Federalne rezerve su u sredu podigle kamatne stope prvi put od 2018. i postavile agresivan plan za podizanje troškova pozajmljivanja na restriktivne nivoe naredne godine u cilju preokreta od borbe protiv pandemije korona virusa do suprotstavljanja ekonomskim rizicima koje predstavljaju prekomerna inflacija i rat u Ukrajina.
Federalni komitet za otvoreno tržište američke centralne banke započeo je potez zaoštravanja monetarne politike povećanjem ciljne stope federalnih fondova za četvrtinu procenta, podižući to ključno merilo sa trenutnog nivoa blizu nule u koraku koji će se širiti kroz razne druge stope koje se naplaćuju potrošačima i preduzećima. Ali još važnije, nove projekcije Fed-a su pokazale da su kreatori politike spremni da svoju borbu protiv inflacije prebace u visoku brzinu, pri čemu se jedan kreator politike, predsednik Fed-a Sent Luisa Džejms Bulard, protivio u korist još agresivnijeg pristupa. Većina kreatora politike sada vidi da će stopa federalnih fondova porasti na raspon između 1,75% i 2% do kraja 2022. godine, što je ekvivalentno povećanju stope za četvrtinu procenta na svakom od šest preostalih sastanaka Fed-a ove godine. Oni predviđaju da će se ona popeti na 2,8% sledeće godine – iznad nivoa od 2,4% za koji zvaničnici sada smatraju da bi usporio ekonomiju.
Predsedavajući Fed-a Džerom Pauel, govoreći nakon završetka poslednjeg dvodnevnog sastanka o politici, rekao je da je ekonomija dovoljno jaka da izdrži povećanje stope i održi trenutni snažan rast zapošljavanja i plata, i da Fed sada treba da se fokusira na ograničavanje uticaj povećanja cena na američke porodice. Čak i sa akcijama od srede, očekuje se da će inflacija ostati iznad ciljanih 2 odsto Fed-a do 2024. godine, a Pauel je rekao da zvaničnici neće ustezati od agresivnijeg podizanja stopa ako ne vide poboljšanje. „Način na koji razmišljamo o ovome je da je svaki sastanak sastanak uživo“ za povećanje kamatnih stopa, rekao je Pauel na konferenciji za novinare, ističući da bi Fed mogao dodati ekvivalent još povećanja stope tako što će umanjiti svoje masivne obveznice.
„Razmatraćemo uslove koji se razvijaju, i ako zaključimo da bi bilo prikladno da se krene brže kako bi se uklonio smeštaj, onda ćemo to i učiniti. Stopa povećava rad na usporavanju inflacije obuzdavanjem potražnje za skupim artiklima kao što su kuće, automobili ili projekti poboljšanja doma koji postaju skuplji za finansiranje, što takođe može usporiti ekonomski rast i potencijalno povećati nezaposlenost. Ekonomija možda već usporava iz drugih razloga.
Kreatori politike FED-a smanjili su svoju procenu rasta bruto domaćeg proizvoda za 2022. na 2,8%, sa 4% projektovanih u decembru, pošto su počeli da analiziraju nove rizike sa kojima se suočava globalna ekonomija. „To je samo rana procena efekata prelivanja iz rata u istočnoj Evropi, koji će našu ekonomiju pogoditi nizom kanala“, rekao je Pauel. „Vi gledate na veće cene nafte, veće cene roba. To će donekle uticati na BDP. Vremenom bi i sama politika Fed-a počela da obuzdava ekonomsku aktivnost, rekao je Pauel. „Fed igra na sustizanje i jasno prepoznaje potrebu da se vrati ispred situacije inflacije“, rekla je Seema Shah, glavni strateg kompanije Principal Global Investors. „Neće biti lako – retko kada je Fed bezbedno spustio američku ekonomiju sa takve visine inflacije, a da nije izazvao ekonomski krah. Štaviše, sukob… ima potencijal da poremeti put Fed-a. Ali za sada, prioritet Fed-a mora biti stabilnost cena“. Fedova preferirana mera inflacije trenutno raste po stopi od 6% godišnje.
