Američka vlada je u petak saopštila da će potrošiti do 1,2 milijarde dolara za dva pionirska postrojenja za usisavanje ugljenika iz vazduha, tehnologiju za borbu protiv globalnog zagrevanja koju stručnjaci ne hvale univerzalno.
Dva projekta — u Teksasu i Luizijani — imaju za cilj da eliminišu milion tona ugljen-dioksida godišnje, što je ukupno ekvivalentno godišnjoj emisiji 445.000 automobila na gas.
Emisije ugljen-dioksida (CO 2 ) podstiču klimatske promene i ekstremne vremenske prilike.
„Današnje saopštenje će biti najveća svetska investicija u inženjersko uklanjanje ugljenika u istoriji“, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike.
„Samo smanjenje naših emisija ugljenika neće preokrenuti rastuće uticaje klimatskih promena“, rekla je sekretarka za energetiku Dženifer Granholm u saopštenju. „Takođe moramo da uklonimo CO 2 koji smo već stavili u atmosferu.
Svaki od projekata će ukloniti 250 puta više CO 2 iz vazduha od najveće lokacije za hvatanje ugljenika koja je trenutno u funkciji, saopštilo je Ministarstvo energetike.
Švajcarska kompanija Climevorks, lider u sektoru, trenutno vodi fabriku na Islandu sa godišnjim kapacitetom za hvatanje 4.000 tona CO 2 iz vazduha.
Climevorks će učestvovati u projektu Luizijane, koji će ubrizgati uhvaćeni CO 2 za skladištenje duboko pod zemljom.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), obim postojećih lokacija za hvatanje ugljenika u svetu — ukupno 27 trenutno puštenih u rad — je mali.
Više od 130 projekata je trenutno u razvoju, kaže IEA.
Nove investicije administracije predsednika Džoa Bajdena deo su velikog zakona o infrastrukturi usvojenog 2021. Ministarstvo energetike je ranije objavilo planove za ulaganje u četiri projekta u vrednosti od 3,5 milijardi dolara.
Međunarodni panel za klimatske promene UN-a smatra da je hvatanje ugljen-dioksida direktno iz atmosfere jedna od metoda neophodnih za borbu protiv globalnog zagrevanja.
Ali neki stručnjaci brinu da će upotreba tehnologije biti izgovor za nastavak emitovanja gasova staklene bašte, umesto da se brže pređe na čistu energiju.
Ove tehnike direktnog zahvatanja vazduha (DAC)—poznate i kao uklanjanje ugljen-dioksida (CDR)—fokusiraju se na CO 2 koji se već emituje u atmosferu. Oni se razlikuju od sistema za prikupljanje i skladištenje ugljenika (CCS) na izvoru, kao što su fabrički dimnjaci, koji sprečavaju da dodatne emisije stignu u atmosferu.
U maju je Bajdenova administracija objavila plan za smanjenje emisije CO 2 iz elektrana na gas i ugalj, posebno se fokusirajući na ovu drugu tehniku.
