Lukašenko je naredio da se trupe rasporede sa ruskim snagama u blizini granice sa Ukrajinom, a njegovo ministarstvo odbrane kaže da su vežbe „borbene gotovosti“ u toku. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u utorak održalo vežbe za eliminisanje „diverzantskih grupa“ u blizini Jelska, samo 20 km (12 milja) od granice sa Ukrajinom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od zemalja Grupe sedam (G7) da postavi međunarodnu posmatračku misiju blizu granice, dok je Francuska upozorila Belorusiju da bi se mogla suočiti sa dodatnim sankcijama Zapada ako produbi svoje učešće u Ukrajini.
Belorusija je dozvolila da bude korišćena kao lansirna platforma za rusku invaziju na Ukrajinu 24. februara, ali se nije direktno pridružila borbama. Analitičari kažu da Lukašenko ne bi imao drugog izbora osim da se povinuje ako ruski predsednik Vladimir Putin zahteva od njega da uđe u rat, u trenutku kada se Moskva otežava od niza poraza i suočava sa neviđenim kritikama javnosti zbog propusta svojih generala.
Ali oni su skeptični da bi intervencija Belorusije napravila veliku razliku. Njene oružane snage broje samo 48.000 pripadnika, prema Međunarodnom institutu za strateške studije, i nisu ratovale u više od 30 godina nezavisnosti od raspada Sovjetskog Saveza.
„To nije baš borbeno testirana oružana sila“, rekao je Samir Puri, autor knjige „Put Rusije u rat sa Ukrajinom“.
On je, međutim, rekao da bi rizik od intervencije Belorusije mogao da natera Ukrajinu da pojača bezbednost na severu zemlje, odvlačeći snage od fronta sa Rusijom na jugu i istoku.
Poziv Zelenskog za strane posmatrače znak je da Ukrajina ozbiljno shvata rizik, ali to možda nije diplomatski izvodljivo, rekao je Puri. Nejasno je ko bi obezbedio takve snage, pošto bi Moskva stavila veto na bilo koju ulogu UN, a posmatrači NATO-a ili EU mogli bi biti uvučeni u sukobe sa ruskim snagama.
Belorusko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar. U utorak je rečeno da je raspoređivanje sa ruskim trupama bila odbrambena mera „s ciljem adekvatnog odgovora na akcije u blizini naših granica“.
Belorusija deli granice sa tri članice NATO-a, faktor koji bi takođe mogao biti deo Putinovih proračuna dok pokušava da uvuče svog saveznika u rat.
„To ga mnogo približava granicama NATO-a. Putin tada može da kaže: ‘Donosim vam rat. Da li ga zaista želite?’ Šta se dešava ako projektil zaluta?“ rekao je visoki evropski zvaničnik.
Lukašenko nije precizirao veličinu i ulogu zajedničkih snaga koje je najavio u ponedeljak, iako je tada rekao da očekuje dolazak hiljada vojnika na teritoriju Belorusije.
Ne ukazuju svi dokazi da je beloruska vojska na ivici da se pridruži borbi. Beloruski projekat Hajun, koji prati vojna kretanja, saopštio je da postoje dokazi da se oprema kreće u drugom pravcu, uključujući prebacivanje u Rusiju najmanje dva voza sa 28 beloruskih tenkova.
Pavel Slunkin, bivši beloruski diplomata koji je sada u Evropskom savetu za spoljne odnose, rekao je da nema znakova da Rusija ubacuje snage u zemlju da ponovo izvrši invaziju na Ukrajinu sa severa, kao što je to učinila na početku rata u februaru.
On je rekao da ne veruje da je Lukašenko na pragu da angažuje svoje snage da se bore zajedno sa ruskim, ali da se možda sprema za tu mogućnost. „Možda još nije odlučio, ali razume da bi se to moglo dogoditi i u ovom scenariju je bolje da vojska bude spremna.
Slunkin je rekao da Lukašenko, koji je preživeo masovne proteste uz rusku pomoć 2020. i zavisi od Putina i politički i ekonomski, ne bi bio u poziciji da uskrati vojnu podršku ako to Kremlj bude zahtevao.
„Njegova garancija da će zadržati svoju vlast u velikoj meri zavisi od Putina“, rekao je on. „Lukašenko ne može da preživi bez podrške Rusije i bez represije. Njegova zavisnost je toliko duboka da skoro da nema prostora za manevar.
