Rusija je prestala da isporučuje TNG Ukrajini 24. februara, kada je Rusija poslala trupe u tu zemlju u, kako Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“, a takođe je zaustavila tranzit TNG železnicom u Rumuniju, Mađarsku i Moldaviju preko Ukrajine, obavezujući izvoznike da traže nove rute.
Finska, još jedna velika izvozna ruta za ruski TNG, naglo je smanjila kupovinu, prema podacima Refinitiva. Prošle godine Rusija je izvezla 25% svog TNG-a u Ukrajinu i Finsku.
Ovog meseca će oko 3.000 tona TNG-a iz Surguta biti prevezeno železnicom do gruzijskog Potija, a zatim pomorskim trajektom do bugarske Varne, prema podacima Refinitiv Eikon-a. Gazprom (GAZP.MM) i Surgutneftegaz (SNGS.MM) snabdevaju TNG iz Surguta.
„Snabdevanje TNG-om preko Potija se razmatra zbog ograničenih mogućnosti prodaje kroz druge glavne izvozne rute“, rekao je izvor iz industrije.
Bugarska troši oko 30.000-35.000 tona TNG-a mesečno, prema podacima trgovaca. Sama proizvodi oko 10.000 tona TNG-a mesečno, a ostatak uvozi iz Rumunije i Rusije.
Ograničene izvozne mogućnosti dovele su do pada ruskih isporuka TNG-a u inostranstvo na 250.000 tona u maju sa nekih 370.000 tona mesečno početkom 2022, prema podacima Refinitiv Eikon-a.
Pošiljke TNG železnicom iz Surguta preko gruzijskog Potija do Bugarske su za oko 50% veće od isporuke u EU preko Ukrajine, pri čemu železnička ruta od Surguta do Potija košta oko 260-280 dolara po toni, a trajektna linija između Potija i Varne 130-150 dolara po toni, prema procenama trgovaca.
Ipak, zalihe koje se šalju putem i dalje izgledaju profitabilne u poređenju sa domaćom prodajom zbog pada cena TNG-a u Rusiji, kažu trgovci.
