Parlament Rusije usvojio je zakon kojim se definicija veleizdaje sa „prelaska na neprijateljsku stranu“ širi na saradnju sa svakom organizacijom koja je umešana u „aktivnosti protiv bezbednost Ruske Federacije“. Time Moskva nastoji da pooštri kontrolu u zemlji, dok se njen rat protiv Ukrajine bliži trećoj godišnjici.
Izmene i dopune zakona usvojio je donji dom parlamenta, Državna duma, nakon trećeg čitanja predloženog propisa. Ko bude osuđen zbog veleizdaje suočava se sa mogućnošću da u zatvoru provede ceo život.
„U situaciji gde naši vojnici rizikuju svoje živote u borbi za suverenitet Rusije, ne postoje ‘neutralne’ ili ‘mirovne’ organizacije na neprijateljskoj strani. Ne možemo nikome na našoj teritoriji da dozvolimo da radi za neprijatelje“, rekao je šef komiteta Dume za bezbednost Vasilij Piskarev, koji je jedan od tvoraca pooštrenog zakona.
Zaštitnici ljudskih prava upozoravaju da rastegljive formulacije u zakonu mogu biti iskorišćene za krivični progon svakog ko ima bilo kakve veze sa organizacijama iz Ukrajine, a potencijalno i za svakog ko ima bilo kakav kontakt sa zapadnim organizacijama ili kompanijama. Definicija klasične izdaje već je bila proširena na „pomaganje“ stranim zemljama i organizacijama.
Posle usvajanja u Dumi, zakon mora da odobri gornji dom parlamenta i da ga potpiše predsednik države Vladimir Putin. Slučajevi izdaje i špijunaže umnogostručili su se otkako je Putin poslao ruske trupe na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Rusija je zauzela oko 17 odsto teritorije te zemlje.
Na meti optužbi za špijunažu i izdaju su kritičari politike Kremlja, nezavisni novinari, naučnici i drugi.
