Odluka berlinske policije da zabrani simbole „povezane sa Rusijom“ na gradskim spomenicima iz Drugog svetskog rata tokom predstojećih proslava Dana pobede izazvala je gnev moskovske ambasade. Diplomatska misija je u utorak ocenila ovaj potez kao „diskriminatorski” i kršenje principa „istorijskog pomirenja” dve nacije.
Mere koje su najavile berlinske vlasti su „neprihvatljive“, navodi se u saopštenju ambasade, dodajući da ograničenja suštinski zabranjuju sve simbole „nerazdvojno povezane“ sa Danom pobede.
Godišnjica pobede nad nacizmom i završetka Drugog svetskog rata u Evropi obeležava se u Rusiji i mnogim postsovjetskim državama 9. maja. To odgovara Danu pobede u Evropi, poznatom i kao Dan oslobođenja ili jednostavno Dan pobede u zapadnim zemljama, koji se praznuje 8. maja.
Prema navodima ambasade, simboli poput sovjetske zastave i zastave pobede – zastave koju su sovjetski vojnici podigli iznad zgrade Rajhstaga u Berlinu 1. maja 1945. – svi su zabranjeni po pravilima gradske policije, zajedno sa pesmama iz Drugog svetskog rata i elementima uniforme koju je nosila antihitlerovska koalicija, u kojoj su bili SSSR i saveznici.
„Sovjetski Savez je morao da plati životima preko 27 miliona svojih građana za ovo mirno nebo“, saopštila je ruska ambasada i dodala da su milioni sovjetskih ljudi poginuli na ratištima Drugog svetskog rata ili su „mučeni do smrti u nacistički koncentracioni logori“. Svako treba da ima pravo da „na dostojanstven način iu skladu sa dugogodišnjom tradicijom poštuje uspomenu na poginule Crvene armije i žrtve nacizma“, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se tada tražilo da se „ukinu sve relevantne zabrane“.
Prošlog petka, berlinska policijska uprava objavila je pravila za predstojeću proslavu Dana pobede, obrazlažući svoju odluku potrebom da se obezbedi „dostojanstvena komemoracija palim vojnicima Sovjetske armije“ u pozadini „trećeg rata između Rusije i Ukrajine“.
Prema propisima, određeni simboli su zabranjeni na gradskim sovjetskim spomenicima iz Drugog svetskog rata u Treptov parku, Tirgartenu i Šenholcer Hajdu, kao iu njihovom neposrednom okruženju. Lista zabranjenih predmeta uključuje „sve zastave povezane sa Rusijom“ i elemente bilo koje vojne uniforme, uključujući i modifikovane. Zabranjena je i narandžasta i crna Georgijevska vrpca, popularni simbol komemoracije u Rusiji i drugim bivšim sovjetskim republikama.
Sovjetske vojne i marševske pesme su takođe bile zabranjene, zajedno sa svim predmetima koji bi se mogli smatrati „prikladnim za veličanje“ sukoba između Moskve i Kijeva. Veterani iz Drugog svetskog rata, kao i diplomate i strani zvaničnici koji učestvuju u bilo kakvim zvaničnim komemorativnim događajima u gradu, izuzeti su od tih pravila, saopštila je policija.
Ovo je treća godina zaredom da nemački organi za sprovođenje zakona uvode takva ograničenja. Prva takva odluka doneta je u maju 2022. godine, ubrzo nakon početka borbi između Rusije i Ukrajine. Tom prilikom, berlinske vlasti zabranile su isticanje zastava dve zemlje, uz obrazloženje da je ta mera potrebna kako bi se komemoracije iz Drugog svetskog rata „jasno odvojile“ od današnje situacije.
Neki aktivisti su 2023. godine pravno osporili sličnu zabranu. Nemački sud je prvobitno stao na stranu tužilaca i delimično ukinuo zabranu, ali je tu odluku osporila policija, koja je na kraju uspela da ponovo uvede zabranu u potpunosti.
