Rusija bi mogla da se povuče iz ratnog sporazuma koji dozvoljava izvoz ukrajinskog žita na svetska tržišta ako Zapad ne uspe da ukloni prepreke za ruski poljoprivredni izvoz, sugerisao je u petak visoki diplomata Moskve.
Sporazumom, koji su u julu posredovale Ujedinjene nacije i Turska, deblokirane su pošiljke koje su bile zaglavljene u ukrajinskim blokiranim i miniranim lukama, ublažavajući rastuće cene hrane i pretnju glađu u nekim zemljama.
Poseban sporazum je imao za cilj da olakša izvoz ruskog đubriva i žitarica. Moskva se više puta žalila da sporazum nije uspeo za ruski poljoprivredni izvoz, koji je zbog zapadnih sankcija imao problema da dođe do svetskih tržišta.
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim turskim kolegom, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je novinarima da se Rusija prošlog meseca složila da produži sporazum za 60 dana – umesto 120 dana predviđenih prethodnim produženjem – kako bi poslala signal upozorenja Zapadu .
„Nakon što smo produžili sporazum za 120 dana, nismo videli nikakve indikacije da se ta pitanja mogu rešiti i umorili smo se od apelovanja na savest onih koji to odlučuju“, rekao je Lavrov o nezadovoljstvu Moskve. „Napravili smo mali eskalacioni potez i ponudili da produžimo ugovor samo na 60 dana pod pretpostavkom da ćemo, ako ne dođe do promene u otklanjanju prepreka izvozu ruskog đubriva i žita, razmisliti da li je posao potreban.
Lavrov je odbacio argument Zapada da ruska hrana i đubriva ne podležu sankcijama. On je napomenuo da su „prepreke u vezi sa finansiranjem, logistikom, transportom i osiguranjem ruskog izvoza ostale, pa čak i postale teže“.
Stručnjaci kažu da su privatne kompanije za transport i osiguranje i dalje oprezne u rukovanju ruskom robom usred rata u Ukrajini, iako su isporuke ruske pšenice bile na ili blizu rekordnih u novembru, decembru i januaru, prema dobavljaču finansijskih podataka Refinitiv.
Lavrov je rekao da je Zapad efektivno blokirao sporazum UN i Turske o ruskom izvozu poljoprivrednih proizvoda i „zato smo tražili pisma utehe od određenih vlada“.
Umesto da pristane na još jedno produženje kasnije ove godine, Rusija bi mogla odlučiti da direktno sarađuje sa Turskom i Katarom kako bi osigurala da žito stigne do zemalja kojima je potrebno.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, čija se zemlja pridružila UN i Ukrajini u pritiskanju na produženje roka od 120 dana pre nego što je sporazum o ukrajinskom izvozu istekao prošlog meseca, rekao je da su se on i Lavrov „složili da prepreke za izvoz ruskog žita i đubriva treba da budu odmah uklonjen.”
„Cenimo nastavak dogovora“, rekao je Čavušoglu. „Ovo nije važno samo za ukrajinski i ruski izvoz žitarica i đubriva. To je takođe važno u smislu smanjenja svetske krize hrane, a posebno problema sa kojim se suočava svako domaćinstvo u svetu.
Lavrovljevo upozorenje ponovilo je upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je prošlog meseca rekao da bi Moskva mogla da prekine svoje učešće u inicijativi ako se ne ispune njeni uslovi. Putin je rekao da Rusija očekuje olakšanje izvoza sopstvenih poljoprivrednih proizvoda kao deo paketnog sporazuma.
Lavrov i Čavušoglu su takođe razgovarali o naporima Rusije da se postigne pomirenje između Turske i Sirije. Ranije ove nedelje, Moskva je ugostila zamenike ministara spoljnih poslova Turske, Sirije i Irana kako bi olakšala približavanje.
Turska je podržala naoružane opozicione grupe koje su pokušavale da svrgnu vladu predsednika Bašara Asada tokom građanskog rata u Siriji. Turska ima kontrolu nad velikim delovima teritorije na severozapadu Sirije, a Damask vrši pritisak na povlačenje turskih snaga iz Sirije kao preduslov za normalizaciju odnosa.
Turska, sa svoje strane, traži bezbednosne garancije, uključujući i kurdske militante u Siriji koje Ankara smatra teroristima.
„Znamo da se sva pitanja ne mogu rešiti na jednom ili dva sastanka“, rekao je Čavušoglu. Ali dijalog treba da se nastavi i bilo bi korisno da se konsultacije nastave na isti način.
