Polako, ali postojano ovog leta, ruske trupe se probijaju kroz ukrajinsku odbranu, suočene sa nedostatkom oružja i nedovoljnom posadom u nemilosrdnom napadu. Ova situacija podstakla je Zapad da insistira na novom oružju i strategijama za podršku Kijevu.
Ovi potezi Zapada su izazvali nove pretnje predsednika Vladimira Putina da će uzvratiti Zapadu, bilo direktno ili indirektno. Zapadni pokušaji da otupe rusku ofanzivu i potencijalni odgovor Kremlja mogli bi dovesti do opasne eskalacije kako rat ulazi u treću godinu, što dodatno povećava opasnost od direktne konfrontacije između Rusije i NATO-a.
Rusija je iskoristila svoju prednost u vatrenoj moći, pojačavajući napade u nekoliko oblasti duž fronta od 1.000 kilometara. Relativno male jedinice istražuju ukrajinsku odbranu u potrazi za slabim tačkama, potencijalno postavljajući teren za ambiciozniji napad.
Ruska ofanziva u blizini drugog po veličini ukrajinskog grada, Harkova, koja je počela u maju i zabrinula zapadne saveznike Kijeva, očigledno je izgubila zamah nakon što je ukrajinska vojska pojačala svoje snage u toj oblasti preraspoređivanjem trupa iz drugih sektora.
U međuvremenu, Rusija je ostvarila postepeni, ali stabilan napredak u regionu Donjecka, uključujući oko strateškog grada na brdu Časiv Jar, kapije ka delovima Donjecka koji su još uvek pod kontrolom Ukrajine. Analitičari kažu da bi pad Časiv Jara ugrozio ključna vojna čvorišta Slavjansk i Kramatorsk.
Predsednik Putin je izjavio da Moskva ne traži brze dobitke i da će se držati trenutne strategije sporog napredovanja.
Džek Votling iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi rekao je da rastezanjem ukrajinskih snaga duž širokog fronta, Rusija prevazilazi ograničenja svoje vojske kojoj nedostaje veličina i obuka za veliku ofanzivu. On je naveo da cilj Rusije nije da postigne veliki prodor, već da ubedi Ukrajinu da može nastaviti neumoljivo napredovanje, kilometar po kilometar, duž fronta.
Majkl Kofman iz Karnegijeve zadužbine rekao je da je očigledan cilj Rusije da održi pritisak i pokuša da rastegne ukrajinske snage. Iako je Ukrajina uspela da stabilizuje liniju fronta, morala je da koristi rezerve namenjene za druge sektore, što otežava obnavljanje borbene snage.
Moskva je pojačala vazdušne napade na ukrajinske energetske objekte i drugu vitalnu infrastrukturu talasima raketa i dronova. Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Ukrajina izgubila oko 80 odsto svoje toplotne energije i jednu trećinu hidroelektrane usled napada.
Vašington i neki NATO saveznici dozvolili su Kijevu da koristi zapadno oružje za ograničene udare unutar Rusije, ali su se uzdržali od dozvole za udare dublje u ruskoj teritoriji, na užas Kijeva.
Putin je upozorio da bi to bila velika eskalacija i zapretio je uzvratnim potezima, uključujući i pružanje oružja zapadnim protivnicima u drugim delovima sveta. On je pojačao argument potpisivanjem pakta o međusobnoj odbrani sa Severnom Korejom u junu, dok je Dmitrij Medvedev naglasio da Moskva može naoružati svakoga ko smatra SAD i njihove saveznike svojim neprijateljima.
Još jedna pretnja eskalacije usledila je nakon ukrajinskog napada raketama ATACMS američke proizvodnje u Sevastopolju na poluostrvu Krim. Rusko Ministarstvo odbrane upozorilo je na moguće neodređene mere protiv američkih crnih dronova koji obezbeđuju obaveštajne podatke Ukrajini.
Putin je ponovio da Rusija može upotrebiti „sva sredstva“ ako njen suverenitet i teritorijalni integritet budu ugroženi, uz mogućnost izmene svoje doktrine o korišćenju nuklearnog oružja.
U nedostatku resursa za veliku ofanzivu, Kremlj se odlučio za sporo napredovanje, sa ciljem da „održi pritisak na Ukrajinu i istovremeno odvrati Zapad od direktnog učešća u neprijateljstvima“, rekao je bezbednosni analitičar iz Moskve Sergej Poletajev.
„Moramo ići oštricom britve između naše pobede i nuklearnog rata“, zaključio je Poletajev.
