„Ako su ove cene o kojima pričaju niže od troškova proizvodnje nafte… naravno, Rusija neće obezbediti snabdevanje ovom naftom svetskim tržištima, što znači da jednostavno nećemo raditi sa negativnim profitom“, objasnio je on. , kako citira TASS.
Zemlje G7 složile su se da postave gornju granicu na cenu ruske nafte krajem juna, ideju koju je prvi izneo Vašington kao sredstvo za ograničavanje prihoda Rusije od izvoza energije. Prema Blumbergu, zagovornici ove mere razgovaraju o mogućnosti ograničavanja cene koja se plaća za ruski izvoz kroz intervencije u osiguranju i transportu nafte iz zemlje. Planirano je da se osiguraju i transportuju samo one sirovine i naftni derivati čija vrednost ne prelazi granicu cena.
Japanski premijer Fumio Kišida nedavno je rekao da će gornji prag za gornju cenu biti postavljen na oko polovinu trenutne tržišne cene ruske nafte. U junu je prosečna cena barela Urala bila oko 87,25 dolara. Međutim, razgovori o ovom pitanju su u toku i gornja granica cena još nije finalizovana.
Rusija veruje da bi ograničenje cena dodatno podstaklo globalne cene nafte. Predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da zapadne zemlje „gaze na iste grablje“, kao u slučaju napuštanja ruskog gasa.
„Rezultat će biti isti – cene nafte će skočiti u nebo“, rekao je on.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev predvideo je da bi cena nafte mogla da premaši 300-400 dolara po barelu ako Zapad ispuni plan.
„Nafta će biti znatno manje na tržištu, a cena će biti mnogo veća“, upozorio je on.
