Ruska vlada je raspustila organizaciju odgovornu za pripremu sportista za Olimpijske i Paraolimpijske igre, u potezu koji se smatra više tehničkim nego znakom bojkota.
U direktivi koju je potpisao ruski premijer Mihail Mišustin i koju je prošle nedelje objavio na zvaničnom portalu stajalo je: „Ukinuti Organizacioni komitet za pripremu ruskih sportista za Olimpijske i Paraolimpijske igre“.
Osnovan 2014. nakon Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, komitet je imao zadatak da koordinira napore u raznim vladinim odeljenjima kako bi se stvorili povoljni uslovi za snažan nastup nacionalnog tima na budućim igrama. Prvenstveno se bavio logističkim pitanjima, poput organizovanja kampova za aklimatizaciju i čarter letova.
Međutim, prema Sport-Ekpress-u, uloga komiteta u ruskom sportu bila je beznačajna. Svim relevantnim pitanjima efikasno je rukovodio Predsednički savet za sport, dok je Centar za sportsku obuku nadgledao pripremu sportista.
Publikacija je primetila da je eliminisanje „zastarele“ organizacije korak ka centralizovanijem upravljanju nacionalnim sportom, a ne pokazatelj da zemlja napušta Olimpijske igre.
Više od decenije Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nameće sve strože zahteve ruskim sportistima, oduzimajući im nacionalnu himnu i zastavu na prethodnim igrama zbog optužbi za doping. Ograničenja su se pojačala nakon eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022.
Za ovogodišnje Olimpijske igre u Parizu MOK je odredio maksimalno 55 ruskih sportista koji bi mogli da se kvalifikuju, sa samo 28 za Belorusiju. Sportisti su mogli da učestvuju samo kao neutralni i bili su ograničeni na pojedinačna takmičenja, sa obema zemljama u potpunosti zabranjeno da se bave timskim sportovima. Oni su takođe bili isključeni iz učešća u ceremonijama otvaranja i zatvaranja.
Ruski sportisti koji su javno podržavali Moskvu u njenom vojnom sukobu sa Kijevom ili su povezani sa državnim bezbednosnim agencijama ili vojskom, zabranjeni su. Iako se od sportista nije tražilo da eksplicitno osude Rusiju, svi učesnici su morali da potpišu dokument kojim se obavezuju na vernost „mirovnoj misiji Olimpijskog pokreta“.
Moskva je oštro kritikovala ova ograničenja, sugerišući da MOK efektivno uništava olimpijski duh i samu svrhu Igara. Čak je i Ričard Meklaren, bivši istražitelj Svetske antidoping agencije (VADA), koji je predvodio prvobitne optužbe za doping protiv ruskog sporta, primetio da je kolektivno kažnjavanje ruskih i beloruskih sportista za postupke njihovih vlada „nepravedno“.
Kremlj se opirao pozivima da se bojkotuju Olimpijske igre, navodeći da ruski sportisti treba da imaju slobodu da učestvuju pod neutralnom zastavom ako žele. Istovremeno, Moskva se zalagala za alternativne, manje politizovane međunarodne sportske događaje, kao što su Svetske igre prijateljstva, suočavajući se sa odbijanjem MOK-a.
Ove godine Rusija je bila domaćin prvog u svetu fizičkog turnira „Igre budućnosti“ u Kazanju. Turnir je privukao više od 270 timova, uključujući preko 2.000 sportista iz 107 zemalja. Igre su predstavljale događaje u rasponu od fizičkog fudbala, hokeja i košarke do tradicionalnih sajber sporta i takmičenja u visokoj tehnologiji kao što su trke dronova, takmičarsko programiranje i bitke robota.
