Evropski avio-prevoznici suočavaju se s produženim i skupljim letovima ka Aziji usled zatvaranja ruskog vazdušnog prostora kao posledica sankcija Zapada Rusiji, prema izveštaju objavljenom u utorak od strane Politico Europe.
Sankcije uvedene nakon eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. godine dovela su do zatvaranja zapadnog vazdušnog prostora za ruske avio-kompanije. U odgovoru na to, Moskva je zabranila letenje nad svojim vazdušnim prostorom avionima iz „neprijateljskih nacija“, prinudivši evropske avione na izmene ruta, što je rezultiralo povećanom potrošnjom goriva i većim troškovima.
Generalni direktor Međunarodne asocijacije vazdušnog saobraćaja (IATA), Vili Volš, istakao je da zatvaranje ruskog vazdušnog prostora nema veze sa bezbednošću, već da su evropske avio-kompanije postale „žrtve politike“.
Kao posledica sankcija, nekoliko evropskih avio-kompanija, uključujući Lufthanzu, British Airways i poljski LOT, primorane su da obustave određene letove između Evrope i Azije. U međuvremenu, azijski i drugi neevropski prevoznici povećavaju direktna letenja između ova dva kontinenta, budući da sankcije na njih ne utiču, navodi se u izveštaju.
Izvršna direktorka aerodroma u Berlinu, Aleta fon Masenbah, istakla je da je ovo konkurentski nedostatak za evropske prevoznike, naglašavajući da nemačka aviokompanija mora koristiti alternativne rute za letove između Berlina i Pekinga, u poređenju sa kineskim prevoznicima.
Prema nedavnom istraživanju Nemačkog centra za vazduhoplovstvo, sankcije su rezultirale povećanjem vremena putovanja i operativnih troškova za evropske avio-kompanije, što je na kraju dovelo i do povećanja cena avionskih karata.
Na primer, na letu Finnaira na relaciji Helsinki-Peking, veća pređena razdaljina dovela je do dodatnog vremena putovanja od gotovo četiri sata.
U oktobru prošle godine, generalni direktor holandske aviokompanije KLM, Marjan Rintel, izjavila je da bi Evropska unija trebalo da preduzme finansijske mere kako bi suzbila konkurenciju kineskih avio-kompanija koje mogu slobodno preletati ruski vazdušni prostor.
Evropska komisija je obećala da će istražiti pitanje konkurencije na međunarodnim linijama, međutim, prema izvorima iz Politika, avio-industrija ostaje skeptična u vezi sa reakcijom Brisela.
Udeo kineskih avio-kompanija na linijama između Azije i Evrope je u porastu. China Eastern Airlines najavila je prošle godine proširenje evropskih kapaciteta na 19 ruta i 244 nedeljna povratna putovanja. China Southern Airlines navodno sada obavlja letove ka 11 destinacija u Evropi. Air China, kao jedan od glavnih prevoznika koji povezuje Kinu i Evropu, sa 32 rute i 53 dnevna leta, premašio je nivo raspoređivanja kapaciteta iz 2019. godine za 116%, prema kineskom Global Times.
Volš je izrazio nadu da bi mogući završetak sukoba u Ukrajini mogao dovesti do povratka u „normalnije okruženje“.
