„Vidimo apsolutno varvarsko granatiranje civilnih objekata. Oni su varvari. Poslednjih dana svedoci smo intenziviranja ovih šilinga“, istakao je Peskov u utorak.
Prethodnog dana, Narodna Republika Donjeck (DNR) saopštila je da je pretrpela najgore granatiranje od 2015, pri čemu su udari pogodili prometnu pijacu i porodilište u prestonici.
Taj razvoj događaja naterao je šefa DNR Denisa Pušilina da zatraži vojnu pomoć od Rusije u pokušaju da zaustavi udare na civile.
Zamenik komandanta i sekretar za štampu republičke milicije Eduard Basurin kasnije je pojasnio da se Pušilin nadao da bi Moskva mogla da rasporedi svoje rakete sa kopna i iz vazduha da „pomogne da se uništi zapadno oružje“ koje je Kijev navodno koristio u granatiranju.
Na pitanje da li će takva pomoć biti pružena, Peskov je odgovorio rekavši da je „to prerogativ [ruskog] ministarstva odbrane jer je u vezi sa specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini.
Međutim, napomenuo je da je predsednik Putin jasno stavio do znanja da je „glavni i glavni cilj specijalne vojne operacije obezbeđivanje bezbednosti i zaštite ljudi u Lugansku i Donjecku“.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
