Rusija je u petak optužila Sjedinjene Države da podstiču Ukrajinu na eskalaciju rata odobravajući napade na Krim, upozoravajući da je Vašington sada direktno umešan u sukob jer su „ludi ljudi” sanjali da pobede Rusiju, preneo je Rojters.
Moskva je odgovorila na komentare potsekretara američkog državnog sekretara Viktorije Nuland koja je rekla da Sjedinjene Države smatraju da Krim, koji je Rusija anektirala Ukrajini 2014. godine, treba da bude demilitarizovan na minimum i da Vašington podržava ukrajinske napade na vojne ciljeve na poluostrvu.
„Sada su američki ratni huškači otišli još dalje: oni podstiču režim u Kijevu da dalje eskalira rat“, rekla je Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, novinarima na pitanje o Nulandinim rečima.
„Oni snabdevaju oružjem u ogromnim količinama, obezbeđuju obaveštajne podatke i direktno učestvuju u planiranju borbenih operacija“, rekla je Zaharova i dodala da su neki američki zvaničnici sanjali kao „ludi“ o pobedi Rusije.
Krim, koji uključuje luku Sevastopolj u kojoj se nalazi ruska Crnomorska flota, zapadne i ruske diplomate vide kao najveću potencijalnu žarišnu tačku ukrajinskog rata.
Kremlj je saopštio da su sve teritorije za koje Moskva smatra da su deo Rusije – uključujući i oblasti Ukrajine pod ruskom kontrolom – pokrivene njenim nuklearnim kišobranom.
„Bez obzira na to šta Ukrajinci odluče o Krimu u smislu gde odluče da se bore itd., Ukrajina neće biti bezbedna osim ako Krim ne bude na minimumu, u najmanju ruku, demilitarizovan“, rekla je Nuland Karnegi zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu. .
Upitana o opasnostima eskalacije u ratu u Ukrajini, Nuland je rekla da Rusija ima mnoštvo vojnih objekata ključnih za sukob. „To su legitimne mete, Ukrajina ih pogađa i mi to podržavamo“, rekla je Nulandova.
Predsednik Vladimir Putin kaže da ruska „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini predstavlja egzistencijalnu bitku sa agresivnim i arogantnim Zapadom i poručio da će Rusija upotrebiti sva raspoloživa sredstva da zaštiti sebe i svoj narod.
Sjedinjene Države su negirale da žele da unište Rusiju, dok je predsednik Džo Bajden upozorio da bi sukob između Rusije i NATO-a mogao da izazove Treći svetski rat, iako je takođe rekao da Putin ne bi trebalo da ostane na vlasti.
Krim, koji se uvlači u Crno more, apsorbovan je u sastav Ruske imperije nakon što ga je Katarina Velika anektirala u 18. veku.
Poluostrvo je 1921. postalo deo Sovjetskog Saveza i Rusije unutar njega do 1954. godine, kada ga je naslednik Josifa Staljina Nikita Hruščov predao Ukrajini, takođe sovjetskoj republici.
U Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. Rusija je priznala ukrajinski suverenitet u svojim postojećim granicama – koje su uključivale Krim – i pristala da se uzdrži od upotrebe sile protiv Kijeva.
Ukrajinski zvaničnici slavili su napade na ruske vazdušne i pomorske baze na Krimu, kao i na putni i železnički most koji je izgradila Rusija i koji ga povezuje sa Rusijom preko Kerčkog moreuza.