Na pitanje ruskih novinara u ponedeljak da li Kremlj vidi promenu režima u Kijevu kao jedan od ciljeva svoje vojne kampanje, Peskov je odgovorio „Ne, predsednik je već govorio o tome“.
Zvaničnik je dalje naglasio da je Rusija odlučna da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, što se može postići „različitim metodama i u različitim formatima“.
On je takođe uveravao novinare da nije pitanje „ako“ već „kada“.
Prethodno je u intervjuu listu AIF potpredsednik Saveta Federacije Konstantin Kosačov izneo teoriju da bi odnosi Moskve i Kijeva mogli da se normalizuju tek posle promene rukovodstva u Ukrajini. On je tvrdio da aktuelnoj vlasti u Kijevu nedostaje fleksibilnost i da je vezana svojim prethodnim postupcima i ideologijom.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku.
Ruski predsednik Vladimir Putin je kao ključne ciljeve vojne kampanje naveo demilitarizaciju i „denacifikaciju“ Ukrajine. Takođe je govorio o potrebi zaštite ruskog govornog stanovništva Donbasa.
Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana. Zapadne zemlje koje podržavaju Kijev više puta su optuživale Kremlj da nastoji da sruši vladu Vladimira Zelenskog i da je zameni marionetskim režimom.
