Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je dobilo pismene garancije Kijeva da neće koristiti crnomorski žitni koridor za vojne operacije protiv Rusije.
„Ruska Federacija smatra da su garancije koje su u ovom trenutku primljene dovoljne i nastavlja sa primenom sporazuma“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Turski predsednik Tajip Erdogan rekao je ranije da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao svom turskom kolegi da će dogovor o žitu od 22. jula, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, nastaviti da funkcioniše od srede u podne.
„Transport žitarica će se nastaviti prema ranije dogovorenom od danas u 12 časova“, rekao je Erdogan.
Rusija je tokom vikenda suspendovala svoje učešće u sporazumu, rekavši da ne može da garantuje bezbednost za civilne brodove koji prelaze Crno more zbog napada na njenu flotu. Ukrajina je rekla da je to lažan izgovor.
Brodovi su nastavili da prevoze ukrajinsko žito na ruti uprkos obustavi, ali malo je verovatno da će se to dugo nastaviti jer osiguravajuće kompanije nisu izdavale nove ugovore zbog poteza Rusije, rekli su za Rojters izvori iz industrije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je ranije da bi svet trebalo da odlučno odgovori na sve pokušaje Rusije da poremeti ukrajinski izvozni koridor preko Crnog mora, koji je blokiran nakon što je Moskva napala Ukrajinu 24. februara.
Ruska blokada je pogoršala nestašicu hrane i krizu troškova života u mnogim zemljama jer je Ukrajina jedan od najvećih svetskih snabdevača žitaricama i uljaricama.
U video obraćanju u utorak uveče, Zelenski je rekao da se brodovi i dalje kreću iz ukrajinskih luka sa teretom zahvaljujući radu Turske i Ujedinjenih nacija.
Ali za koridor žitarica potrebna je pouzdana i dugoročna odbrana“, rekao je Zelenski.
„Rusija mora jasno biti svjesna da će dobiti oštar odgovor od svijeta na bilo kakve korake da poremeti naš izvoz hrane“, rekao je Zelenski. „Ovde su očigledno u pitanju životi desetina miliona ljudi.
Sporazum o žitaricama imao je za cilj da pomogne u sprečavanju gladi u siromašnijim zemljama ubrizgavanjem više pšenice, suncokretovog ulja i đubriva na svetska tržišta i ublažavanje naglog rasta cena. Cilj je bio predratni nivo od 5 miliona metričkih tona koji se izvoze iz Ukrajine svakog meseca.
