KIJEV – Ruske rakete gađale su ukrajinski lučki grad Nikolajev na Crnom moru, dok je predsednik Vladimir Putin potpisao novu pomorsku doktrinu kojom se Sjedinjene Države stavljaju kao glavni rival Rusije i postavljaju globalne pomorske ambicije u Crnom moru i Arktiku, prenosi Rojters.
Putin nije pomenuo sukob u Ukrajini tokom govora povodom Dana ruske mornarice u nedelju, ali je rekao da će mornarica dobiti hipersonične krstareće rakete Cirkon u narednim mesecima. Rakete mogu da putuju devet puta većom brzinom od zvuka, nadmašujući vazdušnu odbranu.
Proslava Dana mornarice u luci Sevastopolj prekinuta je kada je pet članova osoblja ruske mornarice povređeno u eksploziji nakon što je dron za koji se sumnja da je uleteo u dvorište ruske Crnomorske flote, rekao je ruskim medijima guverner krimskog lučkog grada Mihail Razvožajev.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri izveštaje sa ratišta.
Olga Kovitidi, član gornjeg doma ruskog parlamenta, rekla je ruskoj novinskoj agenciji RIA da je napad „nesumnjivo izveden ne spolja, već sa teritorije Sevastopolja“.
U gradu se sprovode hitne operacije potrage kako bi se ušlo u trag organizatorima ovog terorističkog akta“, rekao je Kovitidi.
Gradonačelnik Nikolajeva Oleksandr Senkevič rekao je da je više od 12 raketnih udara u nedelju, verovatno najsnažnijih na grad u poslednjih pet meseci rata, pogodilo kuće i škole, pri čemu je potvrđeno da su dve osobe poginule, a tri ranjene. Raketni udari nastavljeni su u nedelju uveče.
Ukrajinski žitni tajkun Aleksij Vadaturski, osnivač i vlasnik poljoprivredne kompanije Nibulon, i njegova supruga ubijeni su u svojoj kući, rekao je guverner Nikolajeva Vitalij Kim na Telegramu.
Sa sedištem u Nikolajevu, strateški važnom gradu koji se graniči sa Hersonskom oblasti koja je uglavnom okupirana od strane Rusije, Nibulon je specijalizovan za proizvodnju i izvoz pšenice, ječma i kukuruza, i ima sopstvenu flotu i brodogradilište.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je smrt Vadaturskog kao „veliki gubitak za celu Ukrajinu“.
Zelenski je dodao da je biznismen – jedan od najbogatijih u Ukrajini, a Forbs procenjuje svoju neto vrednost u 2021. na 430 miliona dolara – gradio moderno tržište žitarica sa mrežom terminala za pretovar i elevatora.
„Upravo ovi ljudi, te kompanije, upravo jug Ukrajine, garantuje bezbednost hrane u svetu“, rekao je Zelenski u svom noćnom obraćanju. „Ovo je uvek bilo tako. I tako će biti još jednom.“
Putin je izvršio invaziju na Ukrajinu 24. februara, pokrenuvši sukob koji je ubio hiljade, iskorijenio milione i duboko zaoštrio odnose između Rusije i Zapada.
Najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata takođe je izazvao energetsku i prehrambenu krizu koja potresa globalnu ekonomiju. I Ukrajina i Rusija su glavni dobavljači žitarica.
Zelenski je rekao da bi Ukrajina ove godine mogla da ubere samo polovinu svoje uobičajene količine zbog poremećaja u poljoprivredi.
Ali sporazum potpisan pod nadzorom Ujedinjenih nacija i Turske 22. jula predviđa siguran prolaz za brodove koji prevoze žito iz tri južne ukrajinske luke.
Brod bi mogao napustiti ukrajinske luke u ponedeljak, rekao je portparol turskog predsednika Tajipa Erdogana.
Zelenski je rekao da Rusija prebacuje neke snage iz istočnog regiona Donbasa u južni region Hersona i Zaporožja.
„Ali to im tamo neće pomoći. Nijedan od ruskih udara neće ostati bez odgovora naših vojnih i obaveštajnih oficira“, rekao je on.
Pošto nije uspela da brzo zauzme glavni grad Kijev, na početku rata, Rusija je okrenula svoje snage na istok i jug Ukrajine.
Rusija je anektirala Krim 2014. godine, a Kijev kaže da Moskva nastoji da uradi isto sa regionom Donbas i poveže ga sa Krimom na jugu. Separatisti koje je podržavala Rusija kontrolisali su delove regiona pre invazije.
Rusija je saopštila da je pozvala stručnjake UN i Crvenog krsta da istraže smrt desetina ukrajinskih zatvorenika koje drže separatisti koje podržava Moskva.
Ukrajina i Rusija razmenile su optužbe za raketni napad ili eksploziju u petak rano ujutru, koja je, kako se činilo, ubila ukrajinske ratne zarobljenike u gradu Olenivka na liniji fronta u istočnom Donjecku.
Međunarodni komitet Crvenog krsta osudio je napad i rekao da nije dobio dozvolu da poseti lokaciju, dodajući da nije njegov mandat da javno istražuje navodne ratne zločine.
