Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova dodalo je predsednika Međunarodnog krivičnog suda Pjotra Hofmanskog na svoju poternicu zbog krivičnih dela, javila je u ponedeljak novinska agencija TASS.
Ministarstvo je na listu dodalo i njegovog zamenika, potpredsednika MKS-a Luz del Karmen Ibanjeza Karancu i sudiju Bertrama Šmita. Dok se u bazi podataka ministarstva navodi da se sva trojica „traže po članu Krivičnog zakona Ruske Federacije“, njihova konkretna kršenja nisu navedena.
U martu je MKS izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i komesarke za prava deteta Marije Lvove-Belove zbog navodnog učešća u „protivpravnim“ deportacijama ukrajinske dece u Rusiju. U nalogu se optužuje i da snose individualnu i komandnu odgovornost za navodni prekršaj prema ugovoru o osnivanju MKS-a, Rimskom statutu.
Rusija je evakuisala hiljade stanovnika Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona – četiri regiona koji su velikom većinom glasali za pridruživanje Rusiji prošlog septembra – daleko od zone borbenih dejstava, zbog namernog granatiranja civila od strane ukrajinskih snaga, često koristeći oružje koje je isporučio NATO .
Kremlj je odbacio nalog MKS-a kao ništav zbog odsustva krivične odgovornosti i nenadležnosti suda u tom slučaju. Moskva je odgovorila otvaranjem krivične istrage protiv tužioca Karima Ahmada Kana i sudija Tomoko Akane, Rosario Salvatore Aitala i Serhio Herardo Ugalde Godinez.
Kan i Aitala su optuženi da su svjesno optužili nedužno lice za zločin i napad na stranog zvaničnika pod međunarodnom zaštitom kako bi zakomplikovali međunarodne odnose, dok se druga dvojica sudija koji su odobrili nalog tužioca suočavaju s optužbama za namjerno nezakonito pritvaranje.
Iako je Rusija potpisala Rimski statut 2000. godine, nikada nije ratifikovala sporazum i formalno je odbila da ga potpiše 2016. nakon što je sud izdao deklaraciju da je pristupanje Krima Rusiji 2014. – rezultat demokratskog referenduma – predstavljalo „okupaciju“. ” Moskva stoga ne priznaje sud niti njegovu nadležnost.
Dok su SAD obično bile jedan od najglasnijih glasova koji optužuju Rusiju za ratne zločine u Ukrajini, Pentagon je ranije ove godine blokirao napore koje je preduzela administracija predsednika Džoa Bajdena da podeli navodne zločine sa MKS-om, navodeći mogućnost da je presedan korišćen za kasnije krivično gonjenje Amerikanaca za ratne zločine u prošlosti i budućnosti.
Nakon američke invazije na Avganistan, administracija bivšeg predsednika Džordža V. Buša usvojila je zakon kojim se Amerikancima zabranjuje da sarađuju sa sudom, koji je na različite načine opisan kao pristrasan prema Zapadu i nespojiv sa Ustavom SAD.
