Severni tok 1 i Severni tok 2, od kojih se svaka sastoji od dve cevi, izgradio je ruski državni Gasprom da bi pumpao 110 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje u Nemačku kroz dno Baltičkog mora.
U septembru su tri cevi pukle od neobjašnjivih eksplozija, dok je jedna od cevi Severnog toka 2 ostala netaknuta.
Ali sve veća napetost u odnosima između Moskve i Zapada zbog ruske invazije na Ukrajinu već je dovela do toga da je Severni tok 1 stao i nije dozvolio pokretanje svog parnjaka.
Gasprom je saopštio da je tehnički moguće popraviti puknute gasovode, ali dva izvora upoznata sa planovima kažu da Moskva ne vidi izglede za poboljšanje odnosa sa Zapadom u doglednoj budućnosti dovoljno da bi gasovodi bili neophodni.
Tokom protekle godine, Evropa je naglo smanjila uvoz energenata iz Rusije, dok je izvoz Gasproma koji kontroliše država van bivšeg Sovjetskog Saveza skoro prepolovljen 2022. godine, dostigavši najniži nivo u postsovjetskom periodu od 101 milijardu kubnih metara.
Jedan ruski izvor je rekao da Rusija taj projekat smatra „zakopanim“. Druga dvojica su rekla da, iako nema planova za popravku puknutih cevovoda, oni će barem biti sačuvani za moguće ponovno aktiviranje u budućnosti.
Drugi izvor upoznat sa planovima potvrdio je da zainteresovani razmišljaju o konzervaciji.
Ovo će najverovatnije značiti zaptivanje slomljenih krajeva i premazivanje cevi kako bi se sprečila dalja korozija od morske vode.
Jedan ruski izvor je rekao da ako morski tečni prirodni gas iz Sjedinjenih Država, koji Evropa koristi da nadoknadi neke od svojih ruskih zaliha, postane mnogo skuplji, Evropa će možda ponovo biti spremna da kupuje više gasa od Rusije.
Moskva tvrdi, ne pružajući dokaze, da iza eksplozija stoji Zapad. Prošlog meseca, Bela kuća je odbacila kao „potpunu fikciju“ post na blogu američkog istraživačkog novinara Simora Herša, koji je tvrdio da je Vašington odgovoran za bombaške napade.
Istrage u Danskoj, Nemačkoj i Švedskoj još nisu završene.
Nakon eksplozija gasovoda, EU i NATO su navodno formirali radnu grupu za zajedničku zaštitu kritične infrastrukture.
U Evropi se incidenti na ograncima ruskog gasovoda smatraju rezultatom namernih radnji. Američki predsednik Džo Bajden nazvao je oštećenje ruskih gasovoda „Severni tok-1” i „Severni tok-2” namernim aktom sabotaže.
