Zaštitnici prirode i indijansko pleme tuže SAD zbog plana za rudnik litijuma u Nevadi

Zaštitnici prirode i indijansko pleme tuže SAD zbog plana za rudnik litijuma u Nevadi

Zaštitnici prirode i pripadnici jednog indijanskog plemena podneli su tužbu protiv Sjedinjenih Američkih Država, optužujući ih za pokušaj da ometaju radove na rudniku litijuma u Nevadi, koji bi mogli dovesti do izumiranja ugroženog pustinjskog divljeg cveća, poremetiti tokove podzemnih voda i ugroziti kulturne resurse.

Centar za biološku raznovrsnost najavio je pravnu borbu pre nedelju dana, nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD odobrilo projekat rudnika litijum-bora kompanije Ioneer Ltd. na jedinom poznatom nalazištu Tiehmove heljde, ugrožene biljke, blizu kalifornijske granice, na pola puta između Rena i Las Vegasa.

Tužba ističe da će odobrenje rudnika dramatično uticati na stručnjake za divlje životinje, koji su pre skoro dve godine upozorili da je Tiehmova heljda „sada u opasnosti od izumiranja“ kada je klasifikovana kao ugrožena vrsta u decembru 2022. godine. „Ne može se spasiti planeta od klimatskih promena dok istovremeno uništava biodiverzitet“, izjavila je Fermina Stivens, direktorka projekta odbrane Zapadnih Šošona.

U tužbi se navodi da će rudnik naneti štetu svetim mestima za narod zapadnih Šošona, uključujući pećinski izvor udaljen manje od 1,6 kilometara, opisan kao „mesto međugeneracijskog prenošenja kulturnog i duhovnog znanja“.

Prema rečima portparola kompanije Ioneer, Čeda Jeftiča, rudarska kompanija planira da se brani od ove tužbe, uveravajući da je projekat dobijen kroz pažljiv i temeljit proces odobrenja. On je takođe istakao da ne očekuje da će tužba odložiti planove za početak izgradnje sledeće godine.

U tužbi se takođe ističe da je populacija Tiehmove heljde, koja broji manje od 30.000 biljaka, pretrpela dodatne gubitke od avgusta, a da ti gubici nisu uzeti u obzir u biološkom mišljenju američke Službe za ribu i divlje životinje. Agencija je ranije zaključila da će projekat rezultirati dugoročnim poremećajem od oko 23 godine, sa trajnim gubitkom od 18 hektara kritičnog staništa koje je neophodno za očuvanje ove ugrožene vrste.