Rusija je zatražila od Brazila podršku u Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i grupi najvećih ekonomija G20 kako bi mu pomogla da se suprotstavi sankcijama koje je Zapad uveo otkako je izvršio invaziju na Ukrajinu, navodi se u pismu u koje je Rojters uvideo.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov pisao je ministru ekonomije Paulu Guedesu tražeći od Brazila „podršku u sprečavanju političkih optužbi i pokušaja diskriminacije u međunarodnim finansijskim institucijama i multilateralnim forumima“.
„Iza kulisa je u toku rad u MMF-u i Svetskoj banci na ograničavanju ili čak izbacivanju Rusije iz procesa donošenja odluka“, napisao je Siluanov. On nije precizirao o preprekama za učešće Rusije u tim institucijama, a njegovi navodi nisu mogli biti nezavisno provereni.
Pismo, u kojem se ne pominje rat u Ukrajini, datiralo je na 30. mart i preneo ga je brazilskom ministru ruski ambasador u Braziliji u sredu.
„Kao što znate, Rusija prolazi kroz izazovan period ekonomskih i finansijskih turbulencija izazvanih sankcijama koje su uvele SAD i njihovi saveznici“, rekao je ruski ministar.
Upitan o pismu, Erivaldo Gomes, sekretar za međunarodne ekonomske poslove brazilskog ministarstva ekonomije, rekao je da bi Brazilija želela da Rusija ostane deo diskusija u multilateralnim organizacijama.
„Sa brazilske tačke gledišta… održavanje otvorenog dijaloga je od suštinskog značaja“, rekao je on. „Naši mostovi su međunarodna tela i naša procena je da se ti mostovi moraju sačuvati.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je prošle nedelje da Sjedinjene Države neće učestvovati ni na jednom sastanku G20 ako Rusija bude prisutna, navodeći kao razlog invaziju.
Skoro polovina međunarodnih rezervi Rusije je zamrznuta, a spoljnotrgovinske transakcije su blokirane, uključujući one sa njenim partnerima u tržišnoj ekonomiji u nastajanju, rekao je Siluanov.
„SAD i njihovi sateliti sprovode politiku izolacije Rusije od međunarodne zajednice“, dodao je on.
Siluanov je rekao da sankcije krše principe sporazuma iz Breton Vudsa kojim su uspostavljeni MMF i Svetska banka.
„Smatramo da bi trenutna kriza izazvana ekonomskim sankcijama bez presedana koje su pokrenule zemlje G7 mogla imati dugotrajne posledice ukoliko ne preduzmemo zajedničke akcije da je rešimo“, napisao je on Guedesu.
Brazilski krajnje desničarski predsednik Žair Bolsonaro, koji je posetio Moskvu samo nekoliko dana pre invazije, zadržao je neutralnost Brazila u ukrajinskoj krizi i nije osudio invaziju, izazivajući kritike Bajdenove administracije.
Bolsonaro je izrazio „solidarnost“ kada je 16. februara posetio ruskog predsednika Vladimira Putina u Kremlju, otprilike nedelju dana pre početka invazije.
Brazilski ministar spoljnih poslova Karlos Franka rekao je da se Brazil protivi izbacivanju Rusije iz G20, kako to traže Sjedinjene Države.
„Najvažnija stvar u ovom trenutku je da svi međunarodni forumi, G20, STO, FAO, funkcionišu u potpunosti, a za to moraju da budu prisutne sve zemlje, uključujući i Rusiju“, rekao je Franka na saslušanju u Senatu 25. marta.
