Više od milion Rohindža izbeglica u pretrpanim kampovima u Bangladešu suočava se sa teškom krizom nakon odluke Sjedinjenih Američkih Država da prepolove isporuke hrane. Ovo smanjenje, koje stupa na snagu 1. aprila, izazvalo je strah i nesigurnost među izbeglicama, koje sada strahuju za osnovnu egzistenciju.
U kampovima u Koksovom Bazaru, gde je smešteno više od 700.000 muslimanskih Rohindža koji su pobegli iz Mjanmara nakon vojne operacije 2017. godine, već vlada teška humanitarna situacija. Smanjenje obroka dodatno će otežati njihov položaj, upozoravaju humanitarni radnici i zvaničnici.
Svetski program za hranu (WFP) saopštio je da će izbeglice sada dobijati samo 6 dolara mesečno, umesto dosadašnjih 12,50 dolara. Šamsud Douza, komesar za pomoć izbeglicama u Bangladešu, upozorio je da će manjak hrane dovesti do nedostatka hranljivih sastojaka, pogoršanja zdravstvenog stanja i rasta socijalnih tenzija.
„Ovo će ih značajno pogoditi“, rekao je Douza, ističući da će izbeglice biti prinuđene da traže alternativne izvore hrane, kojih u kampovima gotovo da nema. Mnogi izbeglice već sada ne znaju kako će prehraniti svoje porodice.
„Bojim se kako ću nahraniti decu, ovde nemamo mogućnosti za zarađivanje“, izjavio je Manzur Ahmed, 40-godišnji izbeglica. „Sa 700 taka (oko 6 dolara) ne mogu da kupim ni osnovne namirnice poput pirinča, ulja, šećera i sočiva.“
Pored smanjenja obroka, izbeglice se suočavaju i sa padom kvaliteta zdravstvene zaštite. „Ranije su u bolnici lečili svakoga, sada samo hitne slučajeve,“ kaže Dildar Begum, 32-godišnja izbeglica.
SAD su i dalje najveći donator pomoći za Rohindža izbeglice, ali smanjenje sredstava dolazi u trenutku kada je Mjanmar zahvaćen građanskim ratom, što dodatno otežava mogućnost njihovog povratka. Odluka o prepolovljenju pomoći izazvala je kritike, dok humanitarne organizacije upozoravaju da bi situacija mogla postati još teža ako se ne pronađe hitno rešenje.
