Izbila je bitka za starateljstvo među rođacima četvoro starosedelačke dece koja su preživela avionsku nesreću i 40 mučnih dana sama u amazonskoj prašumi u izvanrednom pokazivanju mladalačke otpornosti koja je očarala ljude širom sveta, prenosi AP.
Braća i sestre, uzrasta od 1 do 13 godina, ostali su hospitalizovani u ponedeljak i očekivalo se da će tamo ostati još nekoliko dana, period koji kolumbijska agencija za zaštitu dece koristi da intervjuiše članove porodice kako bi utvrdila ko treba da se brine o njima nakon što im je majka umrla. nesreću od 1. maja.
Astrid Kaseres, šef kolumbijskog instituta za porodično blagostanje, rekla je u intervjuu za radio BLU da je deci dodeljena pomoćnica na zahtev njihovih baka i deda po majci, koji se bore za starateljstvo sa ocem dvoje najmlađih.
„Razgovaraćemo, istražićemo, saznaćemo malo o situaciji“, rekao je Kaseres i dodao da agencija nije isključila da su oni i njihova majka možda doživeli porodično zlostavljanje.
„U ovom trenutku je najvažnije zdravlje dece, koje nije samo fizičko već i emocionalno, način na koji ih emotivno pratimo“, rekla je ona.
U nedelju je deda Narciso Mukutuj optužio Manuela Ranokea da je tukao njegovu ćerku Magdalenu Mukuti, rekavši novinarima da će se deca sakriti u šumi kada izbije tuča.
Ranokue je novinarima priznao da je bilo problema kod kuće, ali je to okarakterisao kao privatnu porodičnu stvar, a ne kao „ogovaranje za svet“.
Upitan da li je napao svoju ženu, Ranokue je rekao: „Verbalno, ponekad, da. Fizički, vrlo malo. Imali smo više verbalnih svađa.”
Ranokue je rekao da mu nije dozvoljeno da vidi dvoje najstarije dece u bolnici. Kaseres je odbio da komentariše zašto je to bio slučaj.
Deca su 1. maja putovala sa majkom iz amazonskog sela Ararakuara do grada San Hoze del Gvavijare kada je pilot jednomotornog elisnog aviona „Cesna” proglasio hitnu situaciju zbog kvara motora. Letelica je nedugo kasnije pala sa radara, a počela je potraga za troje odraslih i četvoro dece koji su bili u njemu.
Deca su više od mesec dana preživljavala jedući brašno i semenke manioke, kao i voće koje su pronalazili u prašumi, a koje su im bili poznati kao pripadnici starosedelaca Huitoto.
Konačno su pronađeni u petak i helikopterom prebačeni u prestonicu Bogotu, a zatim u vojnu bolnicu gde su im pružene psihološke usluge i druga podrška. Zvaničnici su to nastojali da urade na kulturološki osetljiv način, dogovarajući duhovne ceremonije i hranu na koju su deca navikla.
Dok se oporavljaju, deca su ispričala rođacima mučne detalje svog vremena u džungli. Najstarija, Lesli Jakobombair Mukutuj, rekla je da je njihova majka bila živa oko četiri dana nakon nesreće pre nego što je umrla, rekao je Ranokue u nedelju.
Imati bezbedno okruženje da otvoreno pričaju o svom iskustvu i bilo kakvim emocijama koje osećaju, bilo da je to tuga ili ponos zbog toga što su preživeli, biće ključ za oporavak, rekao je dr Robert Sege, pedijatar i direktor Centra za angažovanje zajednice Medicina u medicinskom centru Tufts u Bostonu.
Kako deca tretiraju traumu može da varira u zavisnosti od starosti, dodao je on.
„Naš mozak uvek pokušava da izvuče smisao iz stvari“, rekao je Sege. „A ako smo u različitim razvojnim fazama, način na koji imamo smisla biće drugačiji.“
Avion je pronađen dve nedelje nakon pada u debelom delu prašume. Tela tri odrasle osobe su pronađena, ali od dece nije bilo ni traga, što je izazvalo nadu da bi mogla biti živa.
Vojnici u helikopterima bacali su kutije sa hranom u džunglu, a avioni su noću ispaljivali rakete kako bi osvetlili tlo za posade koje traže danonoćno. Spasioci su takođe pomoću zvučnika izbacili poruku koju je snimila baka dece koja im je rekla da ostanu na jednom mestu.
Deca su konačno pronađena prošlog petka oko 5 kilometara (3 milje) od nesreće na maloj čistini. General Pedro Sančez, koji je predvodio potragu kao načelnik vojne komande za specijalne operacije, rekao je da su spasioci u nekoliko navrata prošli u krugu od 20 do 50 metara (70 do 160 stopa) od mesta, ali su ih promašili.
Rođaci i zvaničnici su pohvalili Lesli što je vodila svoju mlađu braću i sestre kroz 40 dana u džungli, koja vrvi od zmija, otrovnih žaba, komaraca i drugih životinja. Najmlađi su napunili 1 godinu dok su bili nestali.
„Ne daj Bože da se većina tinejdžera dovede u tu poziciju, ali ona je očigledno uspela da se sabere i shvati šta treba da se uradi“, rekao je Sedž. „Toga je zaista važno držati. Deca, kako odrastaju, treba da se sećaju ne samo tragedije, već i načina na koji su održala bebu u životu.”
